BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
– ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode).
Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja, danas metode procene socio-ekonomskih
troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. 8 Najznaåajniji elementi
koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja, troãkovi rehabilitacije,
gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine, administrativni
troãkovi, troãkovi zastoja u saobrañaju i sl.
Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora
koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. Posebno se istiåu uticaji:
– naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko
10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju, peãaci su ugroæeniji
od putnika, a biciklisti su najugroæeniji),
– vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice, a zatim
obaranje peãaka, nezgode u preticanju, obaranje bicikla i motocikla itd.),
– vrsta puta (autoput, lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta,
nasipi, useci i sl.),
– brzine uåesnika u nezgodi,
– masa vozila,
– starost povreœenih lica itd.
6.6.5. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora
bezbednosti saobrañaja
Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i
problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. 9
Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator)
koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Postoji veliki
broj indikatora bezbednosti saobrañaja. Nisu svi oni jednako znaåajni. Znaåaj indikatora
se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne
nezgode ili povrede, odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi
i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja.
Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti
saobrañaja:
– broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja, ãto znaåi
da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i
promene u dugoroåno oåekivanom broju,
– izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici
nije kompletno. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu
biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda
policiji,
8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents, EC Transport Research, Commission of the European
Communities, Directorate-General XIII. Luxembourg, 1994.
9 European Transport Safety Council, Transport Safety Performance Indicators, Brussels 2001.
183
6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE