BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
– uåesnici (“vozila”),
– stanje uåesnika (“u pokretu”) i
– posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna
ãteta”).
Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok
nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd..
Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju:
Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi
smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”.
U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava
se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a
neke sporije) teæe sledeñoj definiciji:
Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za
saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje
jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala
materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).
174
6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao
objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost
uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda
“zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme.
Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi:
– da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja
– da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze
– da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji
nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama
– da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda
– Spell teorija itd.
6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe
i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña,
uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode
retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.
Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili
pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu:
P(N(t)=n) = a n /n · e -a ,