BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). Meœutim, praktiåna primena ovih principa se
desila znatno kasnije. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su
poåetkom 19. veka. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom
snagom, parnom maãinom i benzinskim motorom. Konaåno, 17. decembra
1903. u Severnoj Karolini (SAD), braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva
åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi, ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h.
U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha.
Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783)
koji je za 25 minuta preleteo 8 km. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo
kanal Lamanã. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. godine, ali ih
je posebno razvio nemaåki grof Cepelin.
Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora,
brzine, 30 visine i dometi. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija
Njujork – Pariz od 5.836 m, savladana je za 33,5 sata). Prvi mlazni avion konstruisan
je u Nemaåkoj, krajem drugog svetskog rata. Mada je Leonardo napravio
prvu skicu helikoptera davne 1488. helikopter je poleteo tek 1907. a serijska proizvodnja
poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske).
Vojne potrebe, a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva.
Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. Jugoslavija
je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923.
Specifiånosti vazduãnog saobrañaja
Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh, pa su otpori kretanju
najmanji. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska
i snagom svojih motora, a ne oslanjajuñi se o podlogu. S obzirom na to da je
vazduhoplov odvojen od podloge, kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta
terena. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Od pravih trasa se odstupa
izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl.). Konaåno vazduhoplovi
koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi, niti odræavati.
Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci
vazduãnog saobrañaja:
+ najkrañe vreme prevoza, a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike
brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi;
+ mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim
relacijama) i ne zavise od konfiguracije, prohodnosti terena, niti od duæine
relacije;
+ letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama;
+ avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja; 31
– troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom
u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta);
30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h, pred Drugi svetski rat 400 km/h, a krajem 20. veka
preko 1.000 km/h.
31 Na primer, u SAD je 1952. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2,5 putnika, a
na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16,25 putnika (oko 6,5 puta viãe). U meœuvremenu
je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana.
16