BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda
Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih
zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu
ãto preciznije spustiti na teren. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski
stub (stacionaæu) na otvorenim putevima, odnosno za ulicu i kuñni broj u
naseljima. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju 45 se karte saobrañajnih
nezgoda, linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih
nezgoda. Na ovim 46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom
mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol), vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola
odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje
posledice). Karte 47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama
(podruåje grada), a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici
puta (na saobrañajnom sektoru, na opasnoj deonici itd.). Na osnovu topografske
analize se izdvajaju, tzv. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/
ulicama, raskrsnice, deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju
nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Za ova mesta poveñane ugroæenosti
saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom
saobrañajnih nezgoda po lokacijama, vrstama, posledicama, naåinom kretanja,
uåesnicima, vremenom dogaœanja itd.
Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda
Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje
uslova nastanka nezgode, ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih
nezgoda. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja
trenda razvoja pojave), meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i
izrade godiãnjih planova rada), dnevna raspodela po danima u toku godine ili po
danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna
raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana).
Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda
Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda: 48
sudar iz suprotnih smerova, boåni sudar, sudar pri voænji u istom smeru, sudar
pri uporednoj voænji, udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo, udar u objekat
na putu, prevrtanje vozila na putu, sletanje vozila sa puta, sletanje sa kolovoza i
udar u objekat, meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila, ispadanje, padanje
iz vozila u pokretu, obaranje ili gaæenje peãaka, obaranje ili gaæenje stoke i
ostale vrste nezgoda.
U Srbiji bez pokrajina, najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%),
sletanju vozila sa puta (19-25%), sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %), boå-
45 Babkov, V.F., Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR, Moskva, 1982, str. 285.
46 Vujaniñ, M. i dr., Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta, Saobrañajni
fakultet, Beograd, 1999.
47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda, u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja,
uzrok nezgode i dr. okolnosti).
48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Srbije, projekat saobrañajnih nezgoda.
98