BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva
do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi, odnosno robovlasnik). Mada dominira
naturalna proizvodnja, deo proizvoda namenjeni su razmeni. 4 Vezivanjem znaåajnog
fiziåkog rada za robove, omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom.
Razvijaju se pismenost, umetnost i nauka. Obrazuju se prve velike dræave. U
okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. Formiranje organizovanih
vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem:
za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika, naoruæanja, hrane i
dr. potreba) na velika rastojanja, ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja
i informacija. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom
novih prevoznih sredstava. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji –
pronalazak toåka, omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna
drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). Naime, kada su ljudi shvatili da
su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju, oni su umesto
jednostavnog i teãkog vuåenja grane, konstruisali toåak koji se okreñe i na njega
stavili granu sa teretom. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje, a
znatno kasnije i zaprega. Zbog poveñanih zahteva za prevozom, a posebno zbog
potreba vojske, grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa.
Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji, ljudi su sve viãe koristili
vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove, konstruisali åamce i velike brodove.
S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini, veliki brodovi su pokretani
ruåno – snagom robova. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u
smeru vetra. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki, njihova korisna nosivost
je bila mala. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna
hrana i voda. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji, ovi brodovi su
plovili rekama i u priobalnom moru. Meœutim, ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo
je tadaãnje potrebe.
U feudalizmu, 5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda, ali
i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim
posedima i æive. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno
rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne
treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). Zadræava se naturalni karakter
privrede, ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za
proizvodnju). Feudalci teæe da se osamostaljuju. Tako se razbijaju i paråaju velike
i snaæne dræavne zajednice. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede, suæavanja
vidika i zastoja u razvoju nauke. Drumarine, carine i druge daæbine pretvarale su
se u pravu pljaåku trgovaca, tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla.
Usporen je razvoj umetnosti, kulture, nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva.
6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. 7 Na duæa rastojanja se prevozi
samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca
(rezultat kuluka).
4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici, vojnici, trgovci,
umetnici) kupuju na træiãtu.
5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. do druge polovine 13. veka.
6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek.
7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu, a samo manji deo se prevozi do feudalca.
6