BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

4
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje,
uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS –
Anti blokirajuñi sistem). Ovi sistemi, preko senzora na toåku, odreœuju trenutak
kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju)
silu koåenja kako bi deblokirali toåak, tj. obezbedili da se i dalje okreñe.
Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja, ãto, po pravilu, dovodi i do poveñavanja
intenziteta usporenja. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja
usporenja, veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom
koåenju. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja.
Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa
ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Na
veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. Ovo skrañenje je
bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno, na vlaænim podlogama i u krivinama. 67
Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu
bezbednost saobrañaja. Jedno istraæivanje (Farmer, C. i dr. 1997) je pokazalo
da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu
vozaå i putnici u tim vozilima 68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom), a
posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless, 2002). 69 S druge strane, vozila
sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz
drugog vozila, peãaci, biciklisti), u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. Ovo se
moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS, ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima
ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. Neadekvatno upravljanje
vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti
obuku u upravljanju ovim vozilima. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na
ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer, 2001), a poveñavaju pozitivni. Moguñe
je da vozaå, umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila, sprovodi ekstremne
pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Ovo moæe rezultirati time da
vozaå, pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj
vozila, izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo, jer, na
primer, “sleti” s puta. S druge strane, poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa
jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. kompenzacija
rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem
(potcenjuje rizik velike brzine, potcenjuje krivine, precenjuje moguñnosti upravÿaça
zbog oslaçaça na ABS i sl.).
Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula
opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost
saobrañaja. 70
67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation, NHTSA,
2001.
68 Farmer, C. i dr., Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System,
Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 6, pp 745 – 757. 1997.
69 Harless, D. & Hoffer, G.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem, Accident Analysis
and Prevention, New York, Vol. 34, No 3, pp 333 – 341. 2002.
70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems
Research Program, NHTSA, 2000.
128