BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

More documents

Recommendations

Info

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja, 33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend. Javni rizik – trenutno stanje Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika. 34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika. 33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995. 81 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
3 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika 82 Zemÿa Ukupan broj stanovnika (milion) Ukupan broj poginulih Smrtnost na 100.000 stanovnika Australija 18.1 2017 11.2 Austrija 8 1210 15.0 Belgija 10.1 1449 14.3 Kanada 29.6 3347 11.3 Åeãka Rep. 10.3 1588 15.4 Danska 5.2 582 11.2 Finska 5.1 441 8.6 Francuska 58.0 8891 15.3 Nemaåka 81.5 9454 11.6 Gråka 10.5 – – Maœarska 10.2 1589 15.6 Island 0.3 24 9.0 Irska 3.6 437 12.1 Italija 57.3 7033 12.3 Japan 125.6 12870 10.1 Luksemburg 0 68 – Holandija 15.4 1334 8.6 Novi Zeland 3.6 581 16.2 Norveãka 4.3 305 7.0 Portugal 9.4 2710 28.8 Ãpanija 39.2 5751 14.7 Ãvedska 8.8 572 6.5 Ãvajcarska 7.0 692 9.9 UK 58.6 3765 6.4 SAD 262.8 41798 15.9 OECD prosek 11.6 Srbija, 2001. 8,5 1273 17
Page 1 and 2:
BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA - uõbenik -
Page 3 and 4:
Krsto P. Lipovac BEZBEDNOST SAOBRA
Page 5 and 6:
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobra
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
IZVOD IZ RECENZIJE ... Prezentovani
Page 15 and 16:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik B
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
1.1. SAOBRAÑAJ, ÃTETNE POSLEDICE
Page 23 and 24:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 25 and 26:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 27 and 28:
1.3. Najzanåajnije specifiånosti
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
1.4. Razvoj teorijske misli o bezbe
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46: 1.5. Osnovni preduslovi za upravlja
Page 47 and 48: 1.6. Postignuti rezultati i stanje
Page 55 and 56: 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam sa
Page 57 and 58: 2 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 75 and 76: 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBR
Page 95: 3 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 105 and 106: 3 Dinamiåki Lipovac, P. Krsto Bezb
Page 117 and 118: HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanj
Page 119 and 120: 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti
Page 121 and 122: Procentualna 25 20 15 10 5 0 vredno
Page 127 and 128: Procenat meðu svim vozaèima uèes
Page 139 and 140: 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 141 and 142: 4.2.2. Konstrukcija vozila 4.2. Voz
Page 143 and 144: 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 145 and 146: 4.3. Put kao faktor bezbednosti sao
Page 147 and 148:
4.4. Okolina kao faktor bezbednosti
Page 149 and 150:
Literatura Literatura Ahmed, N. & A
Page 151 and 152:
5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SA
Page 153 and 154:
5 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
6.1. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH N
Page 181 and 182:
6.2. Etiologija saobrañajnih nezgo
Page 183 and 184:
6.3. Dometi fenomenologije i etiolo
Page 185 and 186:
6.4.2. Normativne definicije saobra
Page 187 and 188:
6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda
Page 189 and 190:
6.6.1. Opisni modeli 6.6. Modeli be
Page 191 and 192:
6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199 and 200:
Page 201 and 202:
6.7. Prañenje saobrañajnih nezgod
Page 203 and 204:
7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.
Page 205 and 206:
Page 207 and 208:
Page 209 and 210:
Page 211 and 212:
Page 213 and 214:
Page 215 and 216:
Page 217 and 218:
Page 219 and 220:
Page 221 and 222:
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
8.1. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZ
Page 231 and 232:
8.2. Znaåaj tragova saobrañajne n
Page 233 and 234:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 235 and 236:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 237 and 238:
8.4. Obrada tragova saobrañajnih n
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
8.5. Najznaåajniji tragovi saobra
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
4,15 5.05 A) MERENJE I CRTANJE TRAG
Page 253 and 254:
Page 255 and 256:
Page 257 and 258:
Page 259 and 260:
Page 261 and 262:
9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNO
Page 263 and 264:
Page 265 and 266:
Page 267 and 268:
Page 269 and 270:
Page 271 and 272:
Poslove neposredne kontrole i inter
Page 273 and 274:
10.1. Neposredna kontrola saobraña
Page 275 and 276:
Page 277 and 278:
Page 279 and 280:
Page 281 and 282:
10.2. Neposredno (interventno) regu
Page 283 and 284:
Literatura Traffic safety reference
Page 285 and 286:
11.1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI S
Page 287 and 288:
11.1. Upravni poslovi bezbednosti s
Page 289 and 290:
Page 291 and 292:
Page 293 and 294:
Page 295 and 296:
Page 297 and 298:
11.2. Pravni poslovi bezbednosti sa
Page 299 and 300:
Literatura saobrañaja). OUP pokre
Page 301 and 302:
12.1. INSPEKCIJSKI NADZOR - PRAVNI
Page 303 and 304:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 305 and 306:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 307 and 308:
12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslov
Page 309 and 310:
Page 311 and 312:
Page 313 and 314:
Page 315 and 316:
13. PREVENTIVNO- PROPAGANDNI POSLOV
Page 317 and 318:
13 Lipovac, P. Krsto Bezbednost sao
Page 319 and 320:
Page 321 and 322:
Page 323 and 324:
Page 325 and 326:
Page 327 and 328:
14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I
Page 329 and 330:
Page 331 and 332:
Page 333 and 334:
Page 335 and 336:
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343 and 344:
Page 345 and 346:
Page 347 and 348:
15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOS
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
Page 355 and 356:
Page 357 and 358:
Page 359 and 360:
Page 361 and 362:
Page 363 and 364:
Page 365 and 366:
Page 367 and 368:
Page 369 and 370:
16.1. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZA
Page 371 and 372:
16.4. Dosije sektora neposredno vr
Page 373 and 374:
ABS - Anti blokirajuñi sistem (Ant
Page 375 and 376:
IDBRA - Meœunarodno udruæenje za
Page 377 and 378:
modeli predviœanja (analitiåki ma
Page 379 and 380:
aspodela ljudstva 347, 354, 355 ras
Page 381 and 382:
teorija sluåaja 19, 75, 76, 174, 1
Page 383 and 384:
Red. broj NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑEN
Page 385:
30. Nacionalni savet za bezbednost
Page 388 and 389:
Page 390 and 391:
Page 392 and 393:
Page 394 and 395:
Page 396:
show all

BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?