BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

More documents

Recommendations

Info

6 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Pokazatelj Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Hitne medicinske sluæbe Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja, ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. Naime, odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. 188 Indeks ponaãanja u sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje Procenat biciklista koji koriste zaãtitne kacige Proseåno vreme reagovanja od alarmiranja do tretmana; znanje u vezi sa prvom pomoñi Cilj za 2000. godinu, u poreœenju sa situacijom u 1994. godini +12% Nema promene 60% Nisu obavljena merenja 80% 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. godini Krañe vreme reagovanja; poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Rezultati postignuti do 1998. godine, u poreœenju sa 1994. godinom Nema promene 6.7. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. Mada su policijske evidencije jedinstvene, najsveobuhvatnije i najpreciznije, treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena, odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta, policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja, odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka, policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka, okolnosti, niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda, veliåina materijalne ãtete i sl.). – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede, za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih, ne postoji
6.7. Prañenje saobrañajnih nezgoda jedinstvena baza podataka, nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete, osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno, trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe, osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist, ove evidencije nisu usaglaãene, niti standardizovane, nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda, a posebno nezgode sa nastradalim licima. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces, koji prati odgovarajuña dokumentacija. Mada su ove evidencije najkvalitetnije, trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima, sud vodi raåuna da ne napravi greãku, a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog), ne postoje standardi evidentiranja u sudovima, ne postoji jedinstvena baza podataka, niti jednostavan pristup ovoj bazi. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva, niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama, mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara, policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi, koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta, – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a , – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta, a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi, odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta), – dnevni izveãtaji o kriviånim delima, – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. Literatura Ercoli, L. i Negri, L (1985). A proposal for the stadarization of road accident reports. Evaluation 85, evaluation of local safety measures. Paris: Onser. Evans, L (1991). Traffic safety and the driver (Page 154-155). Van Nostrand Reinhold, New York. 189 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Page 1 and 2:
BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA - uõbenik -
Page 3 and 4:
Krsto P. Lipovac BEZBEDNOST SAOBRA
Page 5 and 6:
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobra
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
IZVOD IZ RECENZIJE ... Prezentovani
Page 15 and 16:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik B
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
1.1. SAOBRAÑAJ, ÃTETNE POSLEDICE
Page 23 and 24:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 25 and 26:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 27 and 28:
1.3. Najzanåajnije specifiånosti
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
1.4. Razvoj teorijske misli o bezbe
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
1.5. Osnovni preduslovi za upravlja
Page 47 and 48:
1.6. Postignuti rezultati i stanje
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam sa
Page 57 and 58:
2 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBR
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
3 Dinamiåki Lipovac, P. Krsto Bezb
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanj
Page 119 and 120:
4.1. Åovek kao faktor bezbednosti
Page 121 and 122:
Procentualna 25 20 15 10 5 0 vredno
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Procenat meðu svim vozaèima uèes
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 141 and 142:
4.2.2. Konstrukcija vozila 4.2. Voz
Page 143 and 144:
4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 145 and 146:
4.3. Put kao faktor bezbednosti sao
Page 147 and 148:
4.4. Okolina kao faktor bezbednosti
Page 149 and 150: Literatura Literatura Ahmed, N. & A
Page 151 and 152: 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SA
Page 153 and 154: 5 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 179 and 180: 6.1. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH N
Page 181 and 182: 6.2. Etiologija saobrañajnih nezgo
Page 183 and 184: 6.3. Dometi fenomenologije i etiolo
Page 185 and 186: 6.4.2. Normativne definicije saobra
Page 187 and 188: 6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda
Page 189 and 190: 6.6.1. Opisni modeli 6.6. Modeli be
Page 191 and 192: 6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 199: 6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 203 and 204: 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.
Page 229 and 230: 8.1. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZ
Page 231 and 232: 8.2. Znaåaj tragova saobrañajne n
Page 233 and 234: 8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 235 and 236: 8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 237 and 238: 8.4. Obrada tragova saobrañajnih n
Page 245 and 246: 8.5. Najznaåajniji tragovi saobra
Page 251 and 252:
4,15 5.05 A) MERENJE I CRTANJE TRAG
Page 253 and 254:
8.5. Najznaåajniji tragovi saobra
Page 255 and 256:
Page 257 and 258:
Page 259 and 260:
Page 261 and 262:
9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNO
Page 263 and 264:
Page 265 and 266:
Page 267 and 268:
Page 269 and 270:
Page 271 and 272:
Poslove neposredne kontrole i inter
Page 273 and 274:
10.1. Neposredna kontrola saobraña
Page 275 and 276:
Page 277 and 278:
Page 279 and 280:
Page 281 and 282:
10.2. Neposredno (interventno) regu
Page 283 and 284:
Literatura Traffic safety reference
Page 285 and 286:
11.1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI S
Page 287 and 288:
11.1. Upravni poslovi bezbednosti s
Page 289 and 290:
Page 291 and 292:
Page 293 and 294:
Page 295 and 296:
Page 297 and 298:
11.2. Pravni poslovi bezbednosti sa
Page 299 and 300:
Literatura saobrañaja). OUP pokre
Page 301 and 302:
12.1. INSPEKCIJSKI NADZOR - PRAVNI
Page 303 and 304:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 305 and 306:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 307 and 308:
12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslov
Page 309 and 310:
Page 311 and 312:
Page 313 and 314:
Page 315 and 316:
13. PREVENTIVNO- PROPAGANDNI POSLOV
Page 317 and 318:
13 Lipovac, P. Krsto Bezbednost sao
Page 319 and 320:
Page 321 and 322:
Page 323 and 324:
Page 325 and 326:
Page 327 and 328:
14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I
Page 329 and 330:
Page 331 and 332:
Page 333 and 334:
Page 335 and 336:
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343 and 344:
Page 345 and 346:
Page 347 and 348:
15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOS
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
Page 355 and 356:
Page 357 and 358:
Page 359 and 360:
Page 361 and 362:
Page 363 and 364:
Page 365 and 366:
Page 367 and 368:
Page 369 and 370:
16.1. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZA
Page 371 and 372:
16.4. Dosije sektora neposredno vr
Page 373 and 374:
ABS - Anti blokirajuñi sistem (Ant
Page 375 and 376:
IDBRA - Meœunarodno udruæenje za
Page 377 and 378:
modeli predviœanja (analitiåki ma
Page 379 and 380:
aspodela ljudstva 347, 354, 355 ras
Page 381 and 382:
teorija sluåaja 19, 75, 76, 174, 1
Page 383 and 384:
Red. broj NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑEN
Page 385:
30. Nacionalni savet za bezbednost
Page 388 and 389:
Page 390 and 391:
Page 392 and 393:
Page 394 and 395:
Page 396:
show all

BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?