BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3.5. Metode bezbednosti saobrañaja
Posmatranje moæe da traje dugo, da se organizuje periodiåno, da se vrãi neposredno
ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Unapred treba znati i realno
sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Sa posmatranjem se mogu kombinovati
i ankete, a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima.
Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja: 13
Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja
usmerena na konflikte u saobrañaju. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima
konflikata.
Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena
na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u
saobrañaju i vozila, puta i okoline. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja
i obratno. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje, ali i razgovore
i ankete.
Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja.
Obavljaju se u vezi nezgode, konflikta ili druge saobrañajne situacije. Cilj je saznati
stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji, kako bi se bolje razumeli faktori
koji dovode do pojedinih situacija, stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u
saobrañaju.
Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji
ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova), okruæenja i obeleæja
saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi, kako bi
se projektovale ãto efikasnije kontramere.
3.5.5. Metod eksperimenta
Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava
i procesa, pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Eksperiment se
unapred dobro planira, realizuje se po utvrœenoj proceduri, struåno se posmatra i
prate vaæna obeleæja, a zatim formira dokumentacija. Za razliku od nauånog posmatranja
gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave, kod eksperimenta
se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Metod eksperimenta
omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa
i veza.
Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u
bezbednosti saobrañaja, danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni
metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja.
Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Danas se u razvijenim zemljama
sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD, EU, Japan i
Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. Osnovni cilj ovih
obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne, a ãta ne, u
prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja), kao i u smanje-
13 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users
(RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998, str. 113.
71
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA