BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

More documents

Recommendations

Info

14.3. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno, cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. U ovom procesu svi dobijaju. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu, bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja, da ih stalno prate i unapreœuju. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane, jer su oni naruåioci usluge, oni plañaju uslugu. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge <strong>–</strong> graœani. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije, jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor, angaæuje sve viãe potencijala, a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije, a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja, policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu, åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Preterana policijska prinuda, bez druãtvene podrãke, sve viãe ometa saobrañaj. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Saobrañajna policija je nezadovoljna, jer se iscrpljuje, a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. Graœani nisu zadovoljni, jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu, preskupu, a neefikasnu. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe, a nekad je ugroæena i protoånost. 2. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja, smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta, gubitaka i troãkova. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije, veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. Graœani, a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja, u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi, manje se eksponira i ometa saobrañaj, a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. 14.3. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Meœutim, policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji, zbog uloge 329 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI
14 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti, kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema, protiv koga mogu biti pripadnici rasnih, etniåkih i drugih manjina, odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. Osim toga policija kao najvidljiviji, najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. Zbog svih ovih åinjenica, policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu, kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove, ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja, u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima, u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava, oruæanih listova, liånih karata, vozaåkih i saobrañajnih dozvola, uverenja i potvrda i dr.). Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti, prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja, ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. U celini odnosa policije i javnosti, izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija, na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. Za rad saobrañajne policije, javnost je i te kako zainteresovana, pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Zainteresovanost javnosti, obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. 330 14.4. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko-
Page 1 and 2:
BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA - uõbenik -
Page 3 and 4:
Krsto P. Lipovac BEZBEDNOST SAOBRA
Page 5 and 6:
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobra
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
IZVOD IZ RECENZIJE ... Prezentovani
Page 15 and 16:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik B
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
1.1. SAOBRAÑAJ, ÃTETNE POSLEDICE
Page 23 and 24:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 25 and 26:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 27 and 28:
1.3. Najzanåajnije specifiånosti
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
1.4. Razvoj teorijske misli o bezbe
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
1.5. Osnovni preduslovi za upravlja
Page 47 and 48:
1.6. Postignuti rezultati i stanje
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam sa
Page 57 and 58:
2 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBR
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
3 Dinamiåki Lipovac, P. Krsto Bezb
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanj
Page 119 and 120:
4.1. Åovek kao faktor bezbednosti
Page 121 and 122:
Procentualna 25 20 15 10 5 0 vredno
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Procenat meðu svim vozaèima uèes
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 141 and 142:
4.2.2. Konstrukcija vozila 4.2. Voz
Page 143 and 144:
4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 145 and 146:
4.3. Put kao faktor bezbednosti sao
Page 147 and 148:
4.4. Okolina kao faktor bezbednosti
Page 149 and 150:
Literatura Literatura Ahmed, N. & A
Page 151 and 152:
5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SA
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
6.1. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH N
Page 181 and 182:
6.2. Etiologija saobrañajnih nezgo
Page 183 and 184:
6.3. Dometi fenomenologije i etiolo
Page 185 and 186:
6.4.2. Normativne definicije saobra
Page 187 and 188:
6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda
Page 189 and 190:
6.6.1. Opisni modeli 6.6. Modeli be
Page 191 and 192:
6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199 and 200:
Page 201 and 202:
6.7. Prañenje saobrañajnih nezgod
Page 203 and 204:
7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.
Page 205 and 206:
Page 207 and 208:
Page 209 and 210:
Page 211 and 212:
Page 213 and 214:
Page 215 and 216:
Page 217 and 218:
Page 219 and 220:
Page 221 and 222:
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
8.1. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZ
Page 231 and 232:
8.2. Znaåaj tragova saobrañajne n
Page 233 and 234:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 235 and 236:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 237 and 238:
8.4. Obrada tragova saobrañajnih n
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
8.5. Najznaåajniji tragovi saobra
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
4,15 5.05 A) MERENJE I CRTANJE TRAG
Page 253 and 254:
Page 255 and 256:
Page 257 and 258:
Page 259 and 260:
Page 261 and 262:
9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNO
Page 263 and 264:
Page 265 and 266:
Page 267 and 268:
Page 269 and 270:
Page 271 and 272:
Poslove neposredne kontrole i inter
Page 273 and 274:
10.1. Neposredna kontrola saobraña
Page 275 and 276:
Page 277 and 278:
Page 279 and 280: 10.1. Neposredna kontrola saobraña
Page 281 and 282: 10.2. Neposredno (interventno) regu
Page 283 and 284: Literatura Traffic safety reference
Page 285 and 286: 11.1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI S
Page 287 and 288: 11.1. Upravni poslovi bezbednosti s
Page 297 and 298: 11.2. Pravni poslovi bezbednosti sa
Page 299 and 300: Literatura saobrañaja). OUP pokre
Page 301 and 302: 12.1. INSPEKCIJSKI NADZOR - PRAVNI
Page 303 and 304: 12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 305 and 306: 12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 307 and 308: 12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslov
Page 315 and 316: 13. PREVENTIVNO- PROPAGANDNI POSLOV
Page 317 and 318: 13 Lipovac, P. Krsto Bezbednost sao
Page 327 and 328: 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I
Page 329: 14 Lipovac, P. Krsto Bezbednost sao
Page 347 and 348: 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOS
Page 369 and 370: 16.1. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZA
Page 371 and 372: 16.4. Dosije sektora neposredno vr
Page 373 and 374: ABS - Anti blokirajuñi sistem (Ant
Page 375 and 376: IDBRA - Meœunarodno udruæenje za
Page 377 and 378: modeli predviœanja (analitiåki ma
Page 379 and 380: aspodela ljudstva 347, 354, 355 ras
Page 381 and 382:
teorija sluåaja 19, 75, 76, 174, 1
Page 383 and 384:
Red. broj NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑEN
Page 385:
30. Nacionalni savet za bezbednost
Page 388 and 389:
Page 390 and 391:
Page 392 and 393:
Page 394 and 395:
Page 396:
show all

BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?