BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja
obrañaja, privrede i druãtva u celini. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove
regione, tako i za civilizaciju u celini. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji
saobrañajni sistem i obratno.
1.3. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I
NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA
Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme, vidove i grane saobrañaja.
Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni), vodni i vazduãni. Vidovi saobrañaja
se dele na grane. U kopneni saobrañaj spadaju drumski, æelezniåki i cevni
saobrañaj. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj
rekama, jezerima i kanalima. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u
vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru.
Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine
grane saobrañaja. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem
jedinstven, a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. Svaka
grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke, te prema tome i zauzima svoje
mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. Razvijati saobrañajni
sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja, tako da ukupni efekti
budu optimalni.
1.3.1. Drumski saobrañaj
Istorijat drumskog saobrañaja
Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod
koje su poturene oblice. Oko 3.250 godine pre naãe ere, u Mesopotamiji, poåela
je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na
kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. Zapreæno vozilo, jahaña i tovarna æivotinja
bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. veka. 17 Posle parnog
drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo, razvijene su parne koåije,
a zatim i parni omnibus. 18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj
parnog drumskog vozila. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson
1842. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881.
(kretao se brzinom 12 km/h). Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe
brzine, ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase
akumulatora. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra
åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori).
Dajmler je 1885. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom, a sledeñe godine i
17 Jelinoviñ, Z., Ekonomika saobrañaja, 1972, broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vozila
tek sedamdesetih godina 20. veka.
18 U Londonu se od 1833. do 1836. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon.
9
1. UVOD