BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6.6.1. Opisni modeli
6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja
pomoñu tri dimenzije: izloæenost, rizik od nezgode i posledice nezgode.
Ako ove veliåine nisu na raspolaganju, treba ih procenjivati, bez obzira
ãto se pri tom gubi na preciznosti. Vremenom (posle nekoliko procena),
greãke ñe se smanjivati.
Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski,
bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Svaki ima svoje prednosti i
mane. Ni jedan nije potpun. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju
i trebalo bi ih kombinovati. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije
kod materijalne ãtete, zatim kod nezgoda, kod povreœenih i na kraju kod
poginulih u nezgodama.
Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje
znaåaja problema. Obiåno se prati broj nezgoda, povreœenih i poginulih lica u
ovim nezgodama. Ipak, da bi mogli da shvatimo, poredimo i rangiramo probleme
bezbednosti saobrañaja, neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje
stvaraju te probleme – a to je izloæenost.
Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Postoji nekoliko naåina
da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila), pregled navike putovanja
(na uzorku stanovnika ), merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta), i
indirektne procene izloæenosti (npr. potroãnja goriva). Izloæenost se moæe odreœivati
na razliåite naåine: broj stanovnika, broj registrovanih vozila, broj vozila u
saobrañaju ili broj drugih korisnika puta, broj preœenih vozilo kilometara, broj åasova
provedenih u saobrañaju, broj putovanja, broj konflikata, indikatori bezbednosti
saobrañaja itd.
Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Ovaj metod
se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Teæina konflikta se
moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. manje od 0.5 sekundi je vrlo opasan –
teãki konflikt). Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo.
Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. Da bi se
procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata, koristi se odnos izmeœu
broja konflikata i broja nezgoda, ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao
merenje izloæenosti, baã kao i indirektna procena broja nezgoda.
Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi, åak indirektniji metod za
opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Oni obiåno imaju veze
sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. To mogu biti procenat upotrebe
sigurnosnih pojaseva, procenat i veliåina prekoraåenja brzine, stopa vozaåa koji
voze pod uticajem alkohola itd. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju
nego podaci o konfliktu. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod
tehnike konflikta.
Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Mere nezgoda i izloæenosti
mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. Rizik je otuda termin koji se mora
177
6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE