BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja
Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja
postiæu se neverovatni rezultati, koji se svode na dalji razvoj saobrañaja,
uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih
vrednosti). 56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih
odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja. 57
Na teritoriji SR Nemaåke, u periodu od 1972. do 1993. za 100% poveñan je
broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona), a za 90% poveñan je
broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). Istovremeno je
broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko
92,4 na 48,6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama), a broj poginulih
je smanjen za oko 57 % (sa oko 9,5 na 4,1 hiljadu). Sliåne rezultate postigle su
i druge razvijene zemlje Zapada.
80000
70000
70.900 70.300
66.500
Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama,
EU od 1990. do 2005, sa procenom plana smanjnja do 2010.
cilj za 2010: spasiti 25.000 života
evidentirani broj poginulih
60000
50000
40000
61.300
59.600 59.000
55.500 56.400 55.200
54.100
55.200
50.400 49.800
50.000
46.700
43.400
46.300
41.100
42.900
37.800
39.700
36.700
34.000
30000
20000
31.500
29.200
27.000
25.000
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Izvori: - CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama);
- nacionalni podaci.
Slika 1.1. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije, u odnosu na strateãki plan.
Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja
promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. Umesto ranijeg prihvatanja
problema, njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje),
prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.
56 Dugo je, u teoriji, bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih
tokova, a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica. U ovoj fazi
menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj, uz smanjivanje broja saobrañajnih
nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).
57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.
25
1. UVOD