BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova
znanja o nekom predmetu istraæivanja. 5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni
postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja.
Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom, tj. naåinom na koji ona
predmet saznaje. 6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Opãte
nauåne metode istovetne su u svim naukama. 7 Na primer, opãte logiåke metode
su: analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, indukcija, dedukcija, itd. Najåeãñi
posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod, metod eksperimenta,
metod posmatranja, metod anketa i intervjua, metod poreœenja (komparacije)
i metod analogije. 8
Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti
i nedostatke. 9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja
prednosti i nedostaci svakog od metoda. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih
rezultata istraæivanja. Pri tome se paralelno koriste kako opãte, tako i posebne
nauåne metode. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da
garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja, pravilno postavljanje
i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje.
Metodologija (gråki methodos – put, logia – nauka, znanje) je deo logike
koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Metodologija definiãe i opisuje metode
spoznaje, izuåava njihovu zasnovanost, efikasnost, prednosti i nedostatke,
vrednosti i oblasti primene. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja.
Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Dosledna
primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da
koristimo tuœe rezultate, ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. Metodologija
bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. Nekad se do
istih rezultata moglo doñi i drukåije, nesistematskim radom, bez primene metodologije
i metoda. Meœutim, to ne bi bilo pouzdano, moglo bi biti sluåajno i ne bi
imalo nauånu teæinu. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu, bilo bi veoma
opasno u nauånom smislu. Zato su vaæni metod i metodologija.
Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. U okviru ovog cilja se
mogu razlikovati bar tri posebna cilja:
– opisati pojavu (deskripcija),
– klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i
– protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u
okviru predmeta istraæivanja.
5 Ignjatoviñ, Œ., Kriminologija, Nomos, Beograd, 1998, str. 58.
6 Lukiñ, R., Uvod u sociologiju, citirao Peåujliñ, M., Metodologija druãtvenih nauka, Savremena administracija,
Beograd, 1981, str. 88.
7 Ãuãnjiñ, Œ., Metodologija, Åigoja ãtampa, Beograd, 1999, str. 126.
8 Iniñ, M., Bezbednost drumskog saobrañaja, FTN, Novi Sad, 1997, str. 13.
9 Vujaniñ, M. i Lipovac, K., Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju,
Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju, Beograd, 2000, Zbornik radova, str. 3.
66