BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju
obrañajnih traka, uzduæni i popreåni nagibi puta, oãtre i opasne horizontalne i vertikalne
krivine puta, preglednost na putu, poduæno i popreåno odvodnjavanje vode,
postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu, ãirina i kvalitet bankine,
berme ili trotoara, postojanje i geometrija raskrsnica, postojanje i ãirina razdelnih
ostrva, vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd.).
Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije
Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina, skup ograniåenja
i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. Trebalo bi
obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine, zabrane skretanja, zabrane parkiranja
i zaustavljanja, naåine regulisanja prvenstva prolaza, postojanje i stanje signalizacije
itd.).
Analiza karakteristika saobrañajnih tokova
Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. Mere koje ñe uticati
na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima, struktorom, prostornom
i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova.
Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta)
Saobrañaj se odvija u druãtvenom, ekonomskom i politiåkom ambijentu
koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. Ureœenost
okoline puta (nasipi, useci, objekti na putu i oko puta, ambijent oko puta itd.),
prolasci kroz naseljena mesta, vaæni objekti oko puta, normativni ambijent, organizacija
poslova saobrañaja, a posebno poslova bezbednosti saobrañaja, aktivnost
pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja, ekonomski standard, stanje privrede,
druãtveni ambijent itd. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja.
Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda
Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju.
Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i
treba im posvetiti posebnu paænju. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj
saobrañajnih nezgoda, broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim,
sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno
dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. Ako bi se posmatrao
neadekvatno dug period, to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da
neaktuelni problemi odvuku paænju, ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera.
Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama
Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. Zato bi pored
broja, trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli,
teãko povreœeni i lakãe povreœeni), prema kategoriji uåeãña u saobrañaju
(vozaåi, suvozaåi, putnici, motociklisti, biciklisti, peãaci i dr.), prema polu, prema
starosti, prema vozaåkom iskustvu itd.
97
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA