BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja
Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas
se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom
ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne
brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi
tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta.
Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja
brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se
smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %) 33 i veliåina ovih
prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na
putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli
brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama
koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije
vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je
da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u
tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja
ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim
je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja. 34
Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina.
Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja
prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije
bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju
uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje
prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu. 35
4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju.
Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza
moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u
odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP,
semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno
reguliãu saobrañaj.
Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to
zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja
(veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje
saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i
peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org).
34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales; Gilles de RO-
BIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La
Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse.
35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni
skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003
(Zbornik radova, str. 101 – 113).
117
4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA