BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

9.2. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja
Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani
za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Ove
organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i
zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. Struåne organizacije
pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja.
Pravosuœe (sudije za prekrãaje, sudovi, tuæilaãtva, vaspitno-popravne ustanove),
svojim efikasnim i struånim radom, mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog
mehanizma, a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju, menjanju
stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju.
Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa, a posebno u stalnom
prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. Kroz redovno leåenje,
mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze
itd. Sa druge strane, zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i
leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama, mogu bitno smanjiti posledice
nezgoda na putevima.
Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje
prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Preko ovih vladinih, meãovitih i
nevladinih organizacija ujednaåava se praksa, prenose se iskustva iz najrazvijenijih
zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. Posebno su znaåajne organizacije
sa velikom politiåkom teæinom (UN, EU i sl.), ali i meœunarodne organizacije
koje okupljaju privrednike, struåne asocijacije i sl.
Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava, za
razvoj domañih znanja, razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja, za neprekidno
prañenje stanja bezbednosti saobrañaja, za projektovanje mera i njihovo
prañenje. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom,
ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji.
Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje
uåesnika u saobrañaju, a posebno na vozaåe. Doslednim sprovoœenjem savremenih
koncepata osiguranja i naknade ãtete, osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju
svoje ponaãanje, a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Sa druge
strane, ulaganjem u razvoj nauke, u preventivne aktivnosti, osiguranja bi trebalo
da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja, na obostranu korist. Naime,
osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti
saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama).
Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. Posebno su
znaåajne struåna, politiåka, finansijska, medijska i najãira javnost.
Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno
prañenje stanja bezbednosti saobrañaja, da prati savremena nauåna dostignuña,
vrãi transfer znanja i iskustava, razvija naãa znanja i praksu, odreœuje vizije, ciljeve
i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Struåna javnost ima veliku odgovornost
da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja, da unapreœuje
stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja.
255
9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI