BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

7
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
uviœaja. Dakle, kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju
suãtinu i sadræaj uviœaja, a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja.
7.1.3. Uviœaj kao sistem radnji
Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena
je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu
uviœaja saobrañajnih nezgoda. Prema ovom, savremenom pristupu, uviœaj saobrañajnih
nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona,
opaæaju, struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju
predmeti, tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne
nezgode.
Dakle, osnovna obeleæja uviœaja su:
– uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna, samo istraæna, samo kriminalistiåka,
samo saobrañajna itd.),
– sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP, Zakonom o
prekrãajima, 2 Zakonom o upravnom postupku, Zakonom o bezbednosti
saobrañaja na putevima itd. ),
– na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje, veñ moæe
biti i posredno, uz pomoñ razliåitih pomagala),
– na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti, tragovi
(trag koåenja i sl.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta, vremena,
meteoroloãke prilike, alkoholisanost vozaåa i sl.),
– registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve), i to u uviœajnoj dokumentaciji
(a ne samo u zapisniku o uviœaju),
– uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu, a ne za kriviåno delo (najveñi
broj nezgoda nisu kriviåna dela).
7.1.4. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja
Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode, pre formalnog
pokretanja postupka, ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu.
Formalno pravno, uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela
je predviœen u Kriviånom Zakoniku, Zakoniku o kriviånom postupku, 3
ZoOBS i u internim aktima MUPa.
Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom
predviœeno kao kriviåno delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. 4 Kriviåni
zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja:
2 Veñina saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela, veñ su prekrãaji.
3 Ålan 238. ZKP.
4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno (ålan 14. KZ).
194