BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

15
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju
u kontrolu i regulisanje saobrañaja.
Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za
uspeãan rad i planiranje rada policije. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno
i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. Ove baze podataka
pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja
na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Veoma
kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste
baze podataka o nezgodma, ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima
(podatke o putevima, o saobrañaju, o ponaãanju uåesnika u saobrañaju, o
ranijim istraæivanjima i sl.). Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize
stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije,
tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Na primer,
ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda,
da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama, stareãina ñe usmeriti rad na
otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Posebno su
vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda, prañenje
vrsta nezgoda na putnoj mreæi, prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju.
U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju
karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje
koje nezgode, kada, sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. Ovakve karte mogu
pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje
i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila,
prolasci na crveno, nezaustavljanja na znak “Stop”, voænja pod uticajem alkohola,
voænja neispravnih vozila itd.).
Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja
je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. Saobrañajna
policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati
i uvaæavati. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima, onda ñe rad saobrañajne
policije biti bolje podræan i uvaæavan, a rezultati rada bolji. Saobrañajna
policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti, da
pomogne koordinaciju rada viãe subjekata, da pomogne i olakãa rad drugih subjekata
i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku
zajednice, dobiti podrãku u opremanju, obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti.
Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu.
Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne
policije. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a, a posebno u suzbijanju kriminala i
otkrivanju izvrãioca kriviånih dela, mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne
policije. Naime, danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz
pomoñ vozila. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima, ali i moguñnost
rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju
brojnih kriviånih dela. Konaåno, za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju, a posebno
za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima, neophodna je saradnja
saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Sa druge strane, nadzor nad odvija-
366