BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3.5. Metode bezbednosti saobrañaja
Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije:
– prvi da je metod nepotreban, veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno
miãljenje, 10 jer svaki je åovek svoj metodolog
– drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad, jer jedino metod
garantuje optimalan put do spoznaje.
Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike, ipak preovlaœuju pristalice
drugog stava. Zato ñemo, u nastavku, izloæiti najvaænije posebne nauåne metode
koje se koriste u bezbednosti saobrañaja.
3.5. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
3.5.1. Metod merenja
Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. Primera
radi, merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom
duæinom – etalonom (metar, pantljika, lenjir). U nedostatku opãteprihvañene
veliåine (etalona, standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina.
Na primer, ne znamo duæinu deonice puta, ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja
od duæine druge deonice.
U bezbednosti saobrañaja, primenjuje se metod merenja. Mere se razliåite
veliåine. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti:
merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda, saobrañajni protok, broj nastradalih
u nezgodama itd.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim
gasovima ili vazduhu, brzine kretanja vozila, ãirine puta, radijusi krivina itd.).
Meœutim, posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja.
Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja, ali nema opãteprihvañenog
metoda merenja. Pri tome se koriste direktni i indirektni, apsolutni i
relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u
zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. Zbog nedostatka opãteprihvañenih
etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate
veliåine sa repernim veliåinama. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih
pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja.
3.5.2. Statistiåki metod
Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja
i podrazumeva obradu uzoraka. Saobrañajne nezgode, a posebno konflikti
u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti
(statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima
se mogu opisivati (broj nastradalih, broj nezgoda itd.). Primena statistiåkog
10 Mils, R., Socioloãka imaginacija, Beograd, 1964, str. 139.
67
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA