BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja
su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi
se evidentiraju i prate. Meœutim, nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija, ove
nisu dostupne struånoj javnosti, nedovoljno se koriste i åesto su predmet
nestruånog i pristrasnog tumaåenja. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja
ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Ove dræave nemaju
nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin
formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Ne postoje ozbiljnije
nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela, odnosno njihovom
implementacijom. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama
vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Svako
poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno, struåno neprotumaåeno i ne
garantuje stalnost. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se
tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Ipak,
u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica
saobrañajnih nezgoda.
Slika 1.4. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje, u naåelu, prihvataju da se
moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Meœutim, ove dræave
nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem, pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba, ali
sa tendencijom rasta. Ove zemlje, do sada, nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju
bezbednoãñu saobrañaja. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa
nastradalim, SFRJ, od 1960, do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and
North America, Æeneva, 1995).
Konaåno, u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati
bezbednoãñu saobrañaja, da se moæe smanjivati, åak i apsolutni broj saobrañajnih
nezgoda, broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Vrlo snaæni nauåni
instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju
njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. Danas se ove ustanove
osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima
i na kontinentima. Zbog njihove snage i vitalnosti, ove ustanove neprekidno,
nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja, struåno
33
1. UVOD