BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima.
Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz
saobrañajnog sistema. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta,
projektanta vozila i psihologa), sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri,
struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Ãtetne posledice
saobrañaja, narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema
razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Sve viãe paænje posveñuje
se zagaœivanju æivotne sredine (bukom, izduvnim gasovima i drugim otpadnim
materijama). Meœutim, ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup
izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Naime, pojave se samo opisuju i definiãu
kao problem. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”.
Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). Shvatajuñi
veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila, sve viãe se
nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Kao uzrok nebezbednosti
u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje.
U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje
“KAKO spreåiti nezgode?”. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu
formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. Kao tipiåne kontramere pojavljuju
se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju.
Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.
Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju, kao na primer: ograniåenja
brzina, sigurnosni pojasevi, kacige, razdvajanje motornog od ostalog
saobrañaja, standardi u pogledu bezbednosti vozila, zakonsko ograniåavanje
upotrebe alkohola za vozaåe itd. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe,
ãto nailazi na otpor kod korisnika. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju
za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja.
Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda, poginuli
u saobrañajnim nezgodama itd.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda.
Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih
nezgoda. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Otkriva se da
su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika, nego njihove pojedinaåne greãke.
Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja,
a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda.
Na osnovu empirijskih istraæivanja, teorijskih formulacija i modela koji koriste
statistiåke analize, struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite.
Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih
pravila saobrañaja. 48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da
48 Na primer, trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila
ugraœuju sigurnosni pojasevi itd.
22