BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda
Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije :
1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz
koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja
i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti).
1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi
situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji
se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka
vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike,
zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi,
stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili
preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje,
æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost,
zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost
vozila, kvalitet farova, optereñenost itd.
1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od
poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u
vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost,
bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje,
interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak
u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni
brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe,
prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline,
zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost
itd.).
2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle
pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije
opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje
pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt,
prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa
sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica
mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj,
obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje
itd.)
Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima
svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno.
Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti
koje dovode do pojedinih tipova nezgoda.
Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka
nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda,
zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera.
169
6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE