BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
njavanja ovih zahteva. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering), a uspostavlja
se i doktrina dva “E” (Engineering – Education).
20
40 41 42
Dakle, u prvoj fazi, problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao
se za interese pojedinaca. Prvenstveno su isticane neposredne i lako
merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta).
Ovo je i bilo prihvatljivo, jer je broj nezgoda bio vrlo mali, åak i u svetskim
okvirima. Naime, prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima
dogodila se u Engleskoj (Glazgov, 1834). 40 Druga saobrañajna nezgoda sa
smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London, 1896). 41 Na treñu
nezgodu sa smrtnim ishodom, åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD,
1898). 42
Prva faza je, za veñinu razvijenih, trajala do tridesetih godina 20. veka. U
ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja, niti se posebno istiåu problemi
bezbednosti saobrañaja. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih
nezgoda i njihovih posledica. Naglo su rasli svi apsolutni 43 i relativni
pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. 44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost –
nuæna posledica razvoja saobrañaja.
1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem
(zaãto se to dogaœa?)
Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i
nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na
1.000 stanovnika), a posebno u razvijenim zemljama. Ovu fazu karakteriãe i
vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja, izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.
Automobili su predmet divljenja okoline. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h
(koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za
tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. Ovo dovodi do pravog
buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu, a posebno u razvijenim zemljama.
Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka
da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Dakle, u prvoj fazi su savladani
problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna
su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija.
Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement).
Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati
40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi.
41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao prevelikom
brzinom od åak 12 km/h.
42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå.
43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih, kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti
saobrañaja.
44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih
vozila.