BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja, sve
viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Nacionalna
tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju
ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Ova tela imaju politiåki
ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri), struåni autoritet (okupljaju i
finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ
i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni, taksi goriva i
sl. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). Ove dræave redovno donose, na
nauånim osnovama zasnovane, strategije i programe bezbednosti saobrañaja, vrlo
striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. Stabilan zaãtitni mehanizam
obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Iz godine u godinu objektivno
se prati, preispituje, usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja.
Krajnji rezultat ovakvog, ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja
bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju
broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, kao i potvrœene moguñnosti
struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”.
Slika 1.5. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da, u duæem vremenskom
periodu, upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Tako je od 1975. do 1993. broj nezgoda
sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Dijagram prikazuje
broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim, Francuska, od 1960. do 1993 (izvor: Statistics
of Road Accidents in Europe and North America, Æeneva, 1995).
Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. Kod nas skoro da ne
postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti
saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost
saobrañaja) nikad nisu bila shvañena, niti realizovana na suãtinski korektan naåin,
nemaju struåni, politiåki, niti finansijski autoritet. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo
kao sistem. Dræava nema prihvañenu politiku, niti strategiju bezbednosti saobrañaja.
Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti
svih subjekata u ovoj oblasti. Pojedini, vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra-
34