BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja
od postojeñeg stanja, od dosadaãnjih rezultata u upravljanju, od opãtih prilika u
zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane
ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja,
u razvijenim zemljama. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto
realnije, tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje
svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini.
Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i
sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim
zemljama, kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu
sopstvenih istraæivanja i iskustava.
Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno
osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. Pri tome bi
trebalo imati u vidu preporuke UN, iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. Primera
radi, nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen
u TRRL (London), a koji su UN prihvatile kao preporuku, obuhvata sledeñe faze:
– analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema,
– formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema,
– definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost
saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council),
– razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC),
– osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke, finansijske i svake druge
podrãke,
– osnivanje drugih koordinacionih tela,
– osmiãljavaçe programa hitnih, kratkoroånih mera,
– poboljãavanje prikupljanja baze podataka i
– primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa.
Vlada bi trebalo da, odmah, formira struåni tim koji ñe, u ãto krañem periodu,
sagledati stanje bezbednosti saobrañaja, pripremiti nacionalnu politiku i strategiju
bezbednosti saobrañaja. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10
godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. Vlada bi, u
skladu sa usvojenom strategijom, donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni)
plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom.
Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove
koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada.
58 Na primer, cilj strategije u Australiji je da do 2001. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na
100 hiljada stanovnika godiãnje; cilj Kanade je da u 2001. imaju najbezbednije puteve u svetu; cilj Nizozemske
je da u 2000, imaju 25% manje nastradalih nego u 1985, a zatim da zadræe pozitivan trend i
u 2010, ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985, cilj Ãvedske je da neprekidno
smanjuju broj nastradalih, tako da u 2000. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim
nezgodama.
27
1. UVOD