BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

2
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga
Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su:
– ãtete usled smrti, oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u
toku prevoza, dok se putnik nalazio u vozilu, ulazio ili izlazio iz vozila;
– ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i
– ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz
potvrdu predate na prevoz.
Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. Teret dokazivanja
odgovornosti, u skladu sa zakonom, pada na prevozioca. Åak i ako bi
se, ugovorom, teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika, takva odredba
ne bi proizvodila pravno dejstvo.
Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora
koje su u skladu sa zakonom. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana.
Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom, naknada
ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. U suprotnom, naknada
moæe biti i veña, zavisno od stepena krivice prevozioca.
Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe
da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se
nije mogla izbeñi ili otkloniti).
Na primer, u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do
kojih prevozilac moæe da odgovara:
– za smrt putnika, do 61.000 nemaåkih maraka, po putniku;
– za telesno oãteñenje, do 182.000 nemaåkih maraka, po putniku;
– za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika, do dvostrukog iznosa prevoznine;
– za gubitak ili oãteñenje prtljaga, do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu,
odnosno 1.460 maraka po putniku i
– za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga, do 730 nemaåkih maraka.
Moguñe je, na zahtev putnika, da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od
Zakonom predviœenog. Meœutim, u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu
karte.
Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom
nepaænjom, onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom
ograniåenih. U tom sluåaju, teret dokazivanja je na putniku.
Konaåno, ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom
putnika, on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. Ovaj put je teret
dokazivanja na prevoziocu.
Dakle, zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca:
– po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac
nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja),
52