BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

More documents

Recommendations

Info

4 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje, uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). Ovi sistemi, preko senzora na toåku, odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak, tj. obezbedili da se i dalje okreñe. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja, ãto, po pravilu, dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja, veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno, na vlaænim podlogama i u krivinama. 67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Jedno istraæivanje (Farmer, C. i dr. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima 68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom), a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless, 2002). 69 S druge strane, vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila, peãaci, biciklisti), u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS, ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer, 2001), a poveñavaju pozitivni. Moguñe je da vozaå, umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila, sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Ovo moæe rezultirati time da vozaå, pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila, izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo, jer, na primer, “sleti” s puta. S druge strane, poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine, potcenjuje krivine, precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl.). Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. 70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation, NHTSA, 2001. 68 Farmer, C. i dr., Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 6, pp 745 – 757. 1997. 69 Harless, D. & Hoffer, G.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 34, No 3, pp 333 – 341. 2002. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program, NHTSA, 2000. 128
4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Tabela 4.8.Nalazi studija iz 1998. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima 71 Tipovi saobrañajne nezgode Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prema istraæivanjima Hertz-a, Hiltona, i Johnson-a Sve saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Smrtonosne saobrañajne nezgode –18 * +5 –42 * –40 * Obaranje peãake –10 +10 –30* –38 * Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja +40 Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –17 +51 +16 –14 –12 –13 –11 +2 –16 +8 +63 +7 +61 +8 +69 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program, NHTSA, 2000. 129 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA
Page 1 and 2:
BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA - uõbenik -
Page 3 and 4:
Krsto P. Lipovac BEZBEDNOST SAOBRA
Page 5 and 6:
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobra
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
IZVOD IZ RECENZIJE ... Prezentovani
Page 15 and 16:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik B
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
1.1. SAOBRAÑAJ, ÃTETNE POSLEDICE
Page 23 and 24:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 25 and 26:
1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj
Page 27 and 28:
1.3. Najzanåajnije specifiånosti
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Page 37 and 38:
1.4. Razvoj teorijske misli o bezbe
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
1.5. Osnovni preduslovi za upravlja
Page 47 and 48:
1.6. Postignuti rezultati i stanje
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Page 53 and 54:
Page 55 and 56:
2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam sa
Page 57 and 58:
2 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBR
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92: 3 Lipovac, P. Krsto Bezbednost saob
Page 105 and 106: 3 Dinamiåki Lipovac, P. Krsto Bezb
Page 117 and 118: HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanj
Page 119 and 120: 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti
Page 121 and 122: Procentualna 25 20 15 10 5 0 vredno
Page 127 and 128: Procenat meðu svim vozaèima uèes
Page 139 and 140: 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti
Page 141: 4.2.2. Konstrukcija vozila 4.2. Voz
Page 145 and 146: 4.3. Put kao faktor bezbednosti sao
Page 147 and 148: 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti
Page 149 and 150: Literatura Literatura Ahmed, N. & A
Page 151 and 152: 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SA
Page 179 and 180: 6.1. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH N
Page 181 and 182: 6.2. Etiologija saobrañajnih nezgo
Page 183 and 184: 6.3. Dometi fenomenologije i etiolo
Page 185 and 186: 6.4.2. Normativne definicije saobra
Page 187 and 188: 6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda
Page 189 and 190: 6.6.1. Opisni modeli 6.6. Modeli be
Page 191 and 192: 6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 193 and 194:
6.6. Modeli bezbednosti saobrañaja
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199 and 200:
Page 201 and 202:
6.7. Prañenje saobrañajnih nezgod
Page 203 and 204:
7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.
Page 205 and 206:
Page 207 and 208:
Page 209 and 210:
Page 211 and 212:
Page 213 and 214:
Page 215 and 216:
Page 217 and 218:
Page 219 and 220:
Page 221 and 222:
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
Page 229 and 230:
8.1. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZ
Page 231 and 232:
8.2. Znaåaj tragova saobrañajne n
Page 233 and 234:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 235 and 236:
8.3. Klasifikacije tragova saobrañ
Page 237 and 238:
8.4. Obrada tragova saobrañajnih n
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
Page 243 and 244:
Page 245 and 246:
8.5. Najznaåajniji tragovi saobra
Page 247 and 248:
Page 249 and 250:
Page 251 and 252:
4,15 5.05 A) MERENJE I CRTANJE TRAG
Page 253 and 254:
Page 255 and 256:
Page 257 and 258:
Page 259 and 260:
Page 261 and 262:
9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNO
Page 263 and 264:
Page 265 and 266:
Page 267 and 268:
Page 269 and 270:
Page 271 and 272:
Poslove neposredne kontrole i inter
Page 273 and 274:
10.1. Neposredna kontrola saobraña
Page 275 and 276:
Page 277 and 278:
Page 279 and 280:
Page 281 and 282:
10.2. Neposredno (interventno) regu
Page 283 and 284:
Literatura Traffic safety reference
Page 285 and 286:
11.1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI S
Page 287 and 288:
11.1. Upravni poslovi bezbednosti s
Page 289 and 290:
Page 291 and 292:
Page 293 and 294:
Page 295 and 296:
Page 297 and 298:
11.2. Pravni poslovi bezbednosti sa
Page 299 and 300:
Literatura saobrañaja). OUP pokre
Page 301 and 302:
12.1. INSPEKCIJSKI NADZOR - PRAVNI
Page 303 and 304:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 305 and 306:
12.2. Inspekcijski nadzor - sadræa
Page 307 and 308:
12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslov
Page 309 and 310:
Page 311 and 312:
Page 313 and 314:
Page 315 and 316:
13. PREVENTIVNO- PROPAGANDNI POSLOV
Page 317 and 318:
13 Lipovac, P. Krsto Bezbednost sao
Page 319 and 320:
Page 321 and 322:
Page 323 and 324:
Page 325 and 326:
Page 327 and 328:
14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I
Page 329 and 330:
Page 331 and 332:
Page 333 and 334:
Page 335 and 336:
Page 337 and 338:
Page 339 and 340:
Page 341 and 342:
Page 343 and 344:
Page 345 and 346:
Page 347 and 348:
15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOS
Page 349 and 350:
Page 351 and 352:
Page 353 and 354:
Page 355 and 356:
Page 357 and 358:
Page 359 and 360:
Page 361 and 362:
Page 363 and 364:
Page 365 and 366:
Page 367 and 368:
Page 369 and 370:
16.1. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZA
Page 371 and 372:
16.4. Dosije sektora neposredno vr
Page 373 and 374:
ABS - Anti blokirajuñi sistem (Ant
Page 375 and 376:
IDBRA - Meœunarodno udruæenje za
Page 377 and 378:
modeli predviœanja (analitiåki ma
Page 379 and 380:
aspodela ljudstva 347, 354, 355 ras
Page 381 and 382:
teorija sluåaja 19, 75, 76, 174, 1
Page 383 and 384:
Red. broj NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑEN
Page 385:
30. Nacionalni savet za bezbednost
Page 388 and 389:
Page 390 and 391:
Page 392 and 393:
Page 394 and 395:
Page 396:
show all

BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?