BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

7
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
– verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija, te ih
je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije, meœusobnog poloæaja tragova,
geometrije saobrañajnice i sl.
Pri pisanju zapisnika o uviœaju, posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju
tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati
sva vaæna obeleæja predmeta/traga, i to:
– vrstu i izgled traga,
– poreklo i naåin nastanka traga,
– poloæaj traga,
– bitne veliåine i druga obeleæja traga i
– detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu.
Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda.
7.5.2. Fotodokumentacija
Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija,
koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja.
Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled
lica mesta, bliæi izgled lica mesta, meœusobni poloæaj predmeta i tragova
nezgode, izgled predmeta i tragova nezgode, izgled vozila i objekata (posebno
oãteñeça na njima), izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled
detalja na tragovima i predmetima.
Fotografisanje je, posle izuzimanja, najobjektivniji i najoåigledniji metod
fiksiranja tragova/predmeta nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj
fotografije, ali ne i na sadræaj fotodokumentacije.
Fotografija je sveobuhvatna, tj. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo
ispred objektiva, bez obzira da li mi to smatramo vaænim.
Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija, a ãto je
posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila, opãteg izgleda lica mesta, nepravilnih
tragova i predmeta i sl.
Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu
mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih
planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije.
Meœutim, fotografisanje ima i niz nedostataka.
U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva
opremu, obuåena lica i vreme). Meœutim, imajuñi u vidu ukupne ãtete, gubitke i
troãkove u vezi nezgode, a posebno troãkove sudskog procesa, ovo se ne moæe
prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja.
Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva
ekipe za uviœaj. Naime, subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom.
Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj.
206