BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva
Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih
sredstava, puteva i organizacije prevoza. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg
perioda (taljige, zapreæno vozilo, splavovi i åamci). Novi putevi se ne grade,
stari se ne odræavaju – veñ propadaju. Veliki brodovi se ne grade, jer su robovi
skupi, a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. Saobrañajna delatnost ostaje u
okviru zemljoradnje, zanatstva i trgovine.
U vreme raœanja modernog sveta (15. do 18. vek) deãavaju se znaåajne promene
u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja, deãavaju se velika
geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Manufakturna proizvodnja podrazumeva
proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u
mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. Ovo zahteva
i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. Porast nepoljoprivrednog
(gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih
podruåja. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih
delova sveta. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze, ali i rastojanja
prevoza. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za
gradsko stanovniãtvo), sirovina (pamuk, vuna i sl.) i novih proizvoda sa novootkrivenih
prostora (krompir, kafa, kukuruz, kakao itd.). Ovakvi zahtevi dovode do
razvoja postojeñih sredstava prevoza. Obnavljaju se suvozemni putevi. Otkriñe
kompasa 8 i ustava – prevodnica (15. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu.
Tokom 15. i 16. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama
(osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca), a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña
za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Poåinje proces
druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast
“proizvodnje”. Meœutim, joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao
u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje, stoåarstva i zanatstva) i
trgovine.
Serija tehniåkih pronalazaka, otkriñe novih maãina i njihova primena bili su
uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju, koja je stvorila nove
zahteve za prevozima. Industrijska proizvodnja je masovna, serijska, specijalizovana
i robna – namenjena træiãtu. Zahteva koncentraciju radne snage, sirovina i
proizvoda na jednom mestu.
Industrijska proizvodnja postavlja, do tada neviœene zahteve za prevozom
ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim
prevozima (åestim prevozima, prevozima na duga i kratka rastojanja, prevozima
velikih i malih koliåina itd.), putovanjima ljudi, prenosom saopãtenja itd. Istorijski
pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju, omoguñuju i pravu
revoluciju u razvoju saobrañaja. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji
parnih drumskih vozila, 9 parnih lokomotiva, 10 a zatim i parobroda. 11 Oto mo-
8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 14. veku.
9 Francuz Kinjo je 1769. projektovao prvo parno vozilo za vuåu topova. Izmeœu 1833. i 1836. u Londonu
je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta.
10 Englez Riåard Trevitik je 1804. konstruisao prvu parnu lokomotivu. Meœutim, zbog neuspeha njegovog
eksperimenta, prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu
parnu lokomotivu.
11 Amerikanac Fulton je 1807. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson.
7
1. UVOD