BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju
kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod
rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne:
M(K) = R kaæ · V k
M(K) = R zaust · R kont/zaust · R otkr/kont · R kaæ/otkr · V k
Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u
saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da
uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.
Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se
moæe postiñi poveñavanjem:
– broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (R zaust ),
– broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (R kont/zaust ),
– pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca
(R otkr/kont ),
– efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji
i u sudovima (R kaæ/otkr ) i
– kazni za voænju u alkoholisanom stanju (V k ).
Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih
pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.
5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju
biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja
(kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl.
Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo
70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol:
OR kont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%,
odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine.
Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se
obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost
sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu
javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe
definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske
prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik
zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti.
Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja
biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od-
141
5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA