BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

14.4. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti?
rist. 2 Veñina policijskih organizacija, na nauånim osnovama, zasniva odnose sa
graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim
pojavama i kriterijumima (maloletnici, vozaåi, peãaci, prekomerna brzina
i sl.), njihovim organizacijama, udruæenjima, preduzeñima i asocijacijama, (institucionalizovana
javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas
medija). Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni,
njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat, ovlaãñenja propisana, a aktivnost
tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina
da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva
unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih
sluæbi.
Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani, ona ne
moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana.
Meœutim, ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema
radu saobrañajne policije, efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani.
Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani
stvoreni zbog policije, veñ policija zbog graœana. Iz ovog proistiåe zajedniåki
cilj, da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju, shvati da saobrañajna policija
ãtiti njihove æivote i imovinu. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u
saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju,
saobrañajna policija, åak, oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih
prekrãaja i njihovih uåinilaca.
Aktivno ukljuåivanje graœana, efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti
saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv
nebezbednosti. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje
poslova i zadataka saobrañajne policije. Ovo se moæe smatrati krajnjim
ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih
efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija;
uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije
na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni
prekrãaj); dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti
saobrañaja; mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana, kao i svih organizacija
i institucija itd.
Dakle, uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti:
– poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju,
– poveñava se efektivnost saobrañajne policije,
– graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise, otkrivaju
one koji to ne åine,
2 Keãetoviñ, Æ., Odnos policije i javnosti, (projekat), Viãa ãkola unutraãçih poslova, Zemun, 1997.
331
14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI