BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda
gde su:
P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n,
a – intenzitet nezgoda, odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t,
e – osnova prirodnog logaritma.
Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da
uåestvuju u nezgodama, pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. Ovo se
uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.
6.5.2. Teorija zaraze
Meœutim, prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. Naime,
meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda,
ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. Dakle, nemaju
svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama.
Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu
ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Meœutim, prva nezgoda menja
njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze, tako da
njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. Dakle, prema teoriji zaraze, svi
imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi, ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi
ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi
koji nisu imali nezgodu.
6.5.3. Teorija sklonosti
Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi
åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda, nasuprot veñoj grupi
koja nije imala ni jednu nezgodu. Meœutim, praktiåna istraæivanja su bacila senku
i na ovu teoriju. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali
samo jednu nezgodu. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali
nezgoda – nisu se zarazili. Dakle, pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem
svetu – zarazi. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za
uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih.
Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno, pa i
ideju o zarazi. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek
ima neku sklonost ka nezgodama. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti,
ako znamo svojstva liånosti. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi
razliåito skloni svim akcidentima, a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila
i obeleæja. Konaåno, onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata, sklon je i svakoj
drugoj, pa i saobrañajnim nezgodama. Dakle, karakteristike liånosti (koje se
mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima, pa i sklonost ka saobrañajnim
nezgodama.
Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. Na osnovu testiranja
vozaåa, odreœena je njihova sklonost ka akcidentima, a na osnovu toga i
175
6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE