BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

1
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
Dakle, bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava.
BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE
MOÆE UPRAVLJATI!
26
1.5. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U
OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo, neophodno je:
– poznavati postojeñe stanje,
– definisati æeljeno stanje i
– odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom.
U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja.
Dakle, da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja, neophodno je dobro
poznavati postojeñe stanje, realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere
da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom.
Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u
razvoju pojave, kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Dakle, postojeñe
stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja
(na primer, prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, pod pretpostavkom
da se nastavi postojeñi trend, tj. ako se ne preduzimaju nikakve mere). U
svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i
prañenja postojeñeg stanja. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou
Evrope, pa i ãire. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku
koji se primenjuje u zemljama Evropske unije, kako bi se rezultati mogli uporeœivati
i korektnije definisati æeljeno stanje. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje
osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode, pojam nastradalih, pojam materijalne
ãtete i dr.), redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda, redefinisanje
i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih
nezgoda i sliåno. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti, a napori za njihovo
preduzimanje su veliki. Meœutim, usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za
koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.
Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja.
Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer,
vizija su bezbedni putevi, tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd.). Ciljevi su
precizniji, vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na
primer, da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%, da se u narednih
10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl.). Æeljeno stanje u bezbednosti
saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina, a u zavisnosti