BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

3
Lipovac, P. Krsto Bezbednost saobrañaja
metoda, a posebno taånost zakljuåaka, zavise od naåina formiranja uzorka i
njegovog kvaliteta. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. Zakljuåci
su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Za
potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja, u naãim uslovima, mogu se koristiti
razliåite baze podataka.
Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim
evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Neposredno
posle saobrañajne nezgode, policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj
nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu
nezgode, o putu, o vremenu, o vozilima, o licima i o samoj nezgodi. Ranije su se
podaci vodili samo ruåno. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog
veka), ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim
nezgodama. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima
kriviånog dela, a danas se, u Srbiji, evidentiraju i druge nezgode kod kojih je
vrãen uviœaj. 11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda
koja su evidentirana u SN – upitniku. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih
obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno
posle nezgode (fenomenoloãka analiza). Meœutim, ovi uzorci nisu kvalitetni za
detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode, za preciznu analizu mesta kontakta,
brzina uåesnika u nezgodi, za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize).
Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja
za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Ove baze pomaæu da
se shvati dogaœaj, da se odredi tip nezgode, da se precizno odredi mesto i vreme
nezgode itd. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji,
bez obzira da li je vrãen uviœaj. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje
osnovni uzorak iz JISa. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima
nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode), ali i centralnom statistiåkom
birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni,
niti pouzdani u svim sadræajima.
Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama
uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ove evidencije nisu
organizovane, niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. Zato nije zaæivelo
stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti
saobrañaja. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja
i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. Sa druge strane, trebalo
bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima.
Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim
nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj, niti pokretan
sudski postupak). Meœutim, ove evidencije nisu standardizovane, niti
uvezane u jedinstvenu bazu podataka. 12 Zato se slabo koriste.
11 Na primer, u Srbiji se od 1. 1. 1996. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj.
12 Osiguranja samo godiãnje izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. Niz vaænih podataka obiåno
smatraju poslovnom tajnom, ako ih uopãte i vode.
68