BEZBEDNOST SAOBRAŃAJA – uőbenik –

5.4. Kljuåne oblasti primene zakona
– predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike
u saobrañaju, a posebno za vozaåe,
– predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim
primerima u svetu. 15
– podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta, iskljuåivanje svih pijanih
vozaåa iz saobrañaja, a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. preko 1,2 promila
alkohola u krvi), uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila,
– pooãtriti sankcije, a posebno predvideti velike novåane kazne, moguñnost
hapãenja na licu mesta, kazne zatvora, privremenu zabranu upravljanja vozilom,
zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu,
posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu,
– ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom),
proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti
(ponovni ispit pred posebnom komisijom).
v) Sigurnosni pojasevi
Na danaãnjem nivou razvoja, sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem
zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. Joã 1960. godine zapoåete su kampanje i
ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih
pojaseva, niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj
upotrebi pojaseva. Tek kada su pojasevi postali obavezni, a neupotreba pojaseva
promovisana kao primarni prekrãaj, postignuti su znaåajniji efekti. 16 Dosledna
policijska prinuda, prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama
najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Mada policije
upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u
naseljima, smatraju zadovoljavajuñom, ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno
velikom stopom nepoãtovanja zakona. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe
pojaseva na 100 %, u EU bilo spaãeno oko 7.000 æivota godiãnje.
Naãa zemlja je dosta vremena izgubila, zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih
pojaseva. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu
podræavali uvoœenje pojaseva, pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza
predviœena u Zakonu). Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva
svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne
mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u
veñem obimu.
15 Na primer, u Finskoj se svake godine, u sluåajnim kontrolama, testira oko 40 % svih vozaåa (1,2 miliona
testova), u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Ovim i drugim merama, Finska je
uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju, na 0,2 %, za razliku od evropskog proseka oko
3,0 %.
16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Zbog
sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju, ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj
moæe biti sankcionisan. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini
dræava. To je dalo slabe efekte, pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj
prebace u primarni. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila
primarnim prekrãajem. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko
90% u nekim dræavama SAD).
153
5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA