Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
podatak, kao i činjenica da ALA spada u najuticajnije profesionalne asocijacije u SAD,
mogu biti dovoljno polazište za istraživanje kulturnog ambijenta u kome deluju američke
biblioteke.
U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji federalno ministarstvo kulture, što
praktično znači da na nacionalnom nivou nema tela koje parlamentu zemlje predlaže zakone
iz oblasti kulture, da nema tela koje predlaže programe i stimuliše nacionalni plan razvoja
kulturnih delatnosti, te da nema tela koje, na osnovu utvrđenih prioriteta, raspoređuje
finansijska sredstva za rad institucija kulture. 2 Liberalni model kulturne politike, kakav
se sreće u SAD, podrazumeva „insistiranje na privatnoj svojini nad sredstvima stvaranja i
difuzije (širenja) kulturnih dobara, te shvatanje da država ne sme da utiče na razvoj kulture,
da ne bi ugrozila njenu autonomiju”. 3
Sjedinjene Američke Države nemaju federalni zakon o bibliotečkoj delatnosti ili o
bibliotekama, nego je zakonska regulativa u državama članicama vrlo različito razvijena i
oslonjena na Code of Federal Regulations (CFR). Specifičnost američkog pravnog sistema
omogućava da, na primer, država Ilinois ima set pravnih normi o lokalnim bibliotekama,
bibliotečkim sistemima i udruživanju, taksama koje biblioteke plaćaju, prodaji imovine
biblioteka, tajnosti podataka i kartoteka u bibliotekama, radu Javne biblioteke u Čikagu;
da država Kolorado ima razvijen zakon o bibliotekama; da država Severna Karolina uopšte
nema nijedan sličan propis.
Uprkos odsustvu dva integrativna faktora, federalnog ministarstva kulture i federalnog
zakona o bibliotečkoj delatnosti, koji stvaraju dozu podozrenja u pogledu funkcionisanja i
usaglašenosti bibliotečkog sektora, svi raspoloživi podaci i uvid u situaciju na terenu, govore
u prilog oceni o veoma razvijenoj mreži biblioteka, bogatim fondovima, visokom kvalitetu
usluga i uticajnoj profesionalnoj zajednici. Samo dve institucije federalnog značaja donekle
„liče” na evropske modele rada u oblasti kulture: Nacionalni fond za humanističke nauke
(The National Endowment for the Humanities – NEH) 4 i Institut za muzejske i bibliotečke
2 Dr agićević- Še šić , Milen a i Bran im ir Stojković , Kultura: Menadžment, animacija, marketing, Beograd:
C lio, 2003 , 22.
3 Is to: 23.
4 Na ci onalni fond za hum anistič ke na uk e nezavisn a je fed er alna agen ci ja formirana 1965. g odi ne sa
ciljem da finansijski potpomaže školstvo, proces e o brazovan ja i učenja, istraž iv an ja , da o la kš a pristu p
inform a ci jama iz d om ena kul tu re i ob ra z ov an ja, kao i da učv ršć uje inst itu cio nalnu os novu za izučavan je
jez ik a , lingvi st ik e, kn jižev no st i, p ra va, fi lo zofije , religije, istorije, teorije i istorije umetnosti, s oci ologije ,
kulturnog nasleđa... Finansijska sredstva se, na osnov u evalua cij e pr oj ekata koje zainte resovani podnesu
, dodeljuju obično muzejima, arhivima, bibliotekama, koled žim a , univerzitet im a, javnim T V i r adiostani
ca ma, a li i in dividual nim istraži vačim a. Pri t ome , prihod iz o vo g i zvora retko p relaz i jed an pr oc enat
go diš njeg b udž et a j avne b iblioteke , do k najveć i deo odg ov or nosti za nj ih ov o fi nansir anj e , blizu 90%,
snosi lo kalna za jed nica. Kak o f ede ralna vl as t n ikada nije uspostavila federalni univerzitetski sistem
obrazovanja, javni univerziteti , pa i visokoškolske biblioteke u njihovom sastavu, u redovnoj su finansijskoj
na dl ežnosti pojedi nih država.
105