Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
šćan ski svet je isto vre me no pre u zi ma nje mu zič kih ob li ka i konteksta u ko jem je da ta pe sma
iz vo đe na. Džo uns na vo di Mod Kju ni-He rov opis is ku stva bi sku pa Fi še ra ko ji je u cen tral noj
Africi prepoznao običaj iz kojeg je proizašla hrišćanska himna čiju su originalnu verziju peva
li uro đe ni ci iz oko li ne Vik to ri ji nih vo do pa da:
„Ka da se ne ki od nji ho vih osta re lih po gla vi ca pri bli ža va smr ti, sme ste ga u ve li ki ka nu
ko ji se na me sti da plo vi po sre di ni re ke ka velikim vodopadima i ogromnom stubu izma
gli ce ko ji na sta je iz njih. U me đu vre me nu, ple me na oba li pe va opro štaj nu pe smu.
Le gen da ka že da je jed nom pri li kom kralj vi đen ka ko usta je iz svog ka nua na sa moj ivi ci
vo do pa da i ula zi u ko či je ko je su se spu sti le iz iz ma gli ce i od ne le ga u vi si nu. Ovaj doga
đaj do veo je do sti ha Swing Low, Swe et Cha ri ot (Spu sti se, le pa ko či jo), a pe sma ko ju
su afrički robovi odavno doneli u Ameriku dobila je engleska obeležja i izmenjena je
njihovom hrišćanskom verom” (Džouns 2008: 49).
Pored celih pesama, u hrišćanski kontekst su prepevane brojne afričke molitve i napevi.
Time su u afrohrišćansku službu uvedeni skoro svi izvorni muzički oblici povezani crnačkim
emocionalizmom, putem kojeg su u hrišćanstvo prešla i brojna narodna verovanja.
Sa javljanjem slobodnog, javnog crnca hrišćanina, američki crnci su postali slobodni
i da rekreiraju sopstvene muzičke oblike. Afrohrišćanske crkve razvile su bogate tradicije
koje su savršeno reflektovale i istovremeno uticale na njihovu istorijsku situaciju. Društveno
eta bli ra nje i du ga tra di ci ja ame rič kih afro hri šćan skih cr ka va po či nju upra vo sa ra nom
metodičkom i baptističkom crkvom, u kojima će tokom „velikog buđenja” doći do usvajanja
afrič kih mu zič ko-re li gij skih prin ci pa od stra ne de la be lač ke po pu la ci je. Cr kva je obez be điva
la i stva ra la dru štve ni po lo žaj o no voj te o kra ti ji; cr nač ka po pu la ci ja se po če la frag men tovati
na privilegovane crnce slobodnjake (sveštenike, đakone, starešine i staratelje) nasuprot
„po sr nu lim”, „gre šnim di vlja ci ma”. Cr nač ka cr kva je za ro bo ve pred sta vlja la je di ni dru štve ni
prostor u kojem su oni mogli ostvariti (ne)formalnu interakciju i ispuniti slobodno vreme,
ta ko da je cr nač ka sve tov na mu zi ka sve do oslo bo đe nja pred sta vlja la ret kost. Po za vr šet ku
građanskog rata dolazi do ubrzanog stupanja svetovne muzike na scenu; pored oslobođenja
od gre ha, sla vio se iz la zak iz rop stva, či me je crnačkim masama obezbeđen „mnogo ispunjeniji
život izvan crkve” (Džouns 2008: 53). Tome treba dodati i orijentaciju crnačke crkve
na dru štve na, ne sa mo re li gij ska pi ta nja, i još je dan sin drom akul tu ra ci je – imi ta ci ju be la ca.
Ta ko je afro hri šćan ska cr kva sva ko „ša lji vo pe va nje” na zi va la „đa vo ljom mu zi kom”, a
pojedine instrumente (violina, bendžo) „đavoljim vlasništvom”. Takvom kategorizacijom
sop stve ne kul tu re crn ci usva ja ju be lač ki mo dus gle da nja na stva ri, gde do la zi do du bljeg
ras ki da sa iz vor nim mu zič ko-re li gij skim prin ci pi ma. No vi spi ri tu a li – ko je su i da lje pe va li
crn ci iz „na ro da” – ima li su pri lič no „si rov” šarm. Jed no sta van pri mer je pe sma u ko joj Jo sif i
Ma ri ja u Je ru sa li mu „pla ća ju po rez”, na la ze svog ma log Isu sa ka ko u hra mu svo jim pi ta nji ma
ponižava lokalnog doktora, advokata i sudiju. Tako je deo nove muzike smešten u savremeni
183