Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
već i sup til no ar ti ku li sa nu su ge sti ju o ap so lut noj ne spo ji vo sti ta kve vo lje sa eti kom, in te ligen
ci jom, a na da sve sa Igrom:
LAV: (ta da se lav, taj strah i tre pet od lov ca, pri di gao i re kao) Mo gu će je da po sto je ži voti
nje ko je su ja če od me ne. Mo gu će je da po sto je ži vo ti nje ko je su ve će od me ne i pa metni
je od me ne. 3 Pa (i nje gov glas je ta da pre te ći po čeo da od zva nja) ja ipak zah te vam kru nu
i vlast, jer ne po sto ji ži vo ti nja, bi la ona ve li ka ili ma la, ja ka ili pa met na, bi lo ša re na ili na
crno-bele pruge, koja može mene da pobedi.
Ši mel fe ni go va pa ra bo la kroz pre ci znu, sa raz vo jem za ple ta sve di na mič ni ju mon ta žu
ilu zi o ni stič kih pla no va, po ve zu je mo tiv ja lo ve i ap surd ne po be de La va nad Ze brom (u nadme
ta nju za vla da ra „ži vo tinj skog car stva”), sa etič kim sro za va njem i pro fe si o nal nim postvare
njem glum ca Fren ki ja: reč je o je di nom čla nu glu mač ke tru pe ko ji, slu že ći se ma ni pu la cijama,
„osvaja” angažman u komercijalnom spotu, što mu donosi ne samo kvalitativno bolji
status u odnosu na ostale kolege nego i poziciju sa koje može da diktira sudbinu njihovih
„lič nih”, „umet nič kih” pro je ka ta – tač ni je, sti dlji vih po ku ša ja da, pred dru gi ma i pred sa mim
so bom, pri ba ve smi sa o no oprav da nje za svoj dalj nji op sta nak u utopiji pozorišne iluzije. No,
da bi se opstalo u onom što je ostalo od pozorišta, sugeriše Šimelfenig, neophodno je sam
„hi stri on ski im puls” – kao što to či ni Fren ki, to kom slu čaj nog su sre ta sa pi scem u uspo nu,
Krisom – redukovati na obmanu i manipulaciju:
KRIS: Ne ću te sad la ga ti, što bih ina če sa si gur no šću ura dio, ne bih li se iz vu kao iz ove
si tu a ci je. Ti jed no stav no ni si bio na ro či to do bar.
Kratka pauza.
Ču di me da su te ov de dr ža li šest go di na... Pre ma lo. Pre tan ko. Pre do sad no. Ni šta po sebno.
Usko...
Ho ćeš sa da da me iz ba ciš?..
FREN KI: Za bo ra vio si ka ko se zo vem, zar ne? Su tra, ka da odeš odav de, ne ćeš zna ti ni ko
sam... Je l’ imaš... Evo, na pi sa ću ti: svo je ime i svo ju adre su i svoj broj te le fo na...
Dok metaforički značenjski potencijal predstave U životinjskom carstvu ne mo že oslobo
di ti sop stve ne eg ze ku to re, glum ce, Fren ki jev profesionalni i etički pad nagoveštava dubinu
nove klopke u koju će članovi trupe zakoračiti pristankom na igranje komada Vrt stva ri. U
igri o do go dov šti na ma me đu di vljim ži vo ti nja ma bi la je, na i me, reč „tek” o ma ski, no kraj nji
ishod služenja takvom metaforičnom jeziku razotkriva ćorsokak metaforičkog dramskog izraza,
štaviše, krizu pozorišta zasnovanog na verbalnom iluzionizmu:
GE NET KA: Na kon što je ze bra ne sta la, ži vo tinj sko car stvo se pro me ni lo, ras pa lo se.
Ima lo je vla da ra, ali taj vla dar ni je vla dao. Pro ga nja la ga je sen ka ko ja mu vi še ni kad nije
da la mi ra. I ta ko su od ta da ži vo tinj skim car stvom za vla da li bez u mlje i kr vo loč nost.
3 Svi navodi iz drame prema: Šimelfenig, Roland, Životinjsko carstvo, Beograd, Narodno pozorište
(manuskript teksta predstave), 2008.
98