Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

dïjałøzí
821.135.1(497.11)-4
Ume sto di ja lo ga:
Pe tru Kr du – Emil Si o ran
Vr hu nac bez na đa
1. Eno ga, me đu pr vih de set, u po gla vlju „Književ
nost u mr vi ca ma” Idealne biblioteke Bernara Pivoa,
ko ji je svo je vre me no bio ured nik ču ve ne emi si je
Apostrofes, ma da je Si o ran od bio da uče stvu je u toj
emi si ji jer po sle to ga ne bi mo gao vi še mir no da se
še ta Luk sem bur škim par kom – svi bi ga pre po zna li.
Ova ko zna ju sa mo da po sto ji. To je je dan Si o ra nov
lik. Dru gi či tav ži vot igra ma e stral nu po zo ri šnu predstavu
čiji je glavni glumac: u poodmaklim godinama
pri hva tio je da fi lo zof i bu ku re štan ski iz da vač Ga bri jel
Li ča nu sni mi film o nje mu. Ka me re su đa vo lje oči i
svi se ču de za što je Si o ran do zvo lio da mu sa vre me ni
Mefisto prodre u (ne)postojeći mir. Uostalom, možda
je on ne ka ce lu lo id na ili mag ne to fon ska tra ka. Pa kosnici
vele da su ga snimili bivšom Čaušeskuovom kame
rom. („Ni sam to pi tao Li ča nua”, ka že mi u po vere
nju.) Pa šta? Kul tur ni svet je bio za pre pa šćen kad je
Sioran filmovan. Još jednom: pa šta?
Ro đen je 8. apri la 1911. go di ne u se lu Ra ši na ri,
kao dru go de te El vi re (Ko ma ne ćiu) i Emi li a na Čo rana.
Otac sve šte nik. Nje go vi ro di te lji su zna li sa mo dve
francuske reči: bonjour i mer ci. Za to je on po stao jedan
od naj ve ćih fran cu skih sti li sta!
Kao de se to go di šnjak, u svom pla nin skom se lu
bio je po ceo dan na po lju. Ka da je na pu stio se lo i otišao
u grad sku gim na zi ju, ose tio je pr vi put ras cep svoga
bi ća. U se dam na e stoj go di ni upi sao je knji žev nost
i fi lo zo fi ju u Bu ku re štu. Bi la je to 1928. Če ti ri go di ne
ka sni je di plo mi ra sa te zom o Berg so nu. „Be jah po put
demona, ophrvan krizama i nesanicama.” Nedeljama
je dva skla pa oči. Smrt mu je op se si ja. Od 1933. do
1935. ži vi u Ne mač koj. Po tom ra di go di nu da na kao
pro fe sor fi lo zo fi je u Bra šo vu. Go di ne 1937. do bio je
francusku stipendiju i zauvek se odselio u Francusku
ko jom, pr vih da na bo rav ka, kr sta ri bi ci klom.
Ob ja vio je pet knji ga na ru mun skom (še sta, u rukopisu,
otkrivena je nedavno), deset na francuskom.
Od 1949, ka da mu je Paul Ce lan pre veo na nemački
Precis de decomposition, po stao je u Ne mač koj
ono što je Haj de ger bio u Fran cu skoj.
Če sto raz mi šljam da li je vi dov njak, vra čar ili
is ce li telj bez na đa. Bez sum nje je pred u sre tljiv i gostoljubiv
domaćin. Kod nas je poznat po knjigama:
Kratak pregled raspadanja (dva iz da nja 1972. i 1979),
Su ze i sve ci (1989), Zli demijurg (1991).
2. Sve što je ra dio u vla škoj pro vin ci ji tri de se tih
go di na ovo ga ve ka ba ca lo ga je u očaj. No, oča ja nje i
teskoba bili su terapija: kako inače objasniti činjenicu
da do dana današnjeg odgađa samoubistvo o kojem
vo li to li ko da raz gla ba.
248