Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
nje noj Evro pi već is ko re nje na. Na pro tiv, ona su i da lje pri sut na, a po seb no u in ter ak ci ja ma sa
stran ci ma (Gudykunst 2005: 285ff). Ne ret ko su – bi lo stran ci, bi lo et nič ke gru pe u do ma ćim
sre di na ma – pod vrg nu ti raz li či tim ob li ci ma dru štve ne, na ci o nal ne, po li tič ke, ver ske, pa i rasne
diskriminacije. Gulestad smatra da se ovo do ga đa zbog to ga što stran ci ili pri pad ni ci etnič
kih ili ma njin skih gru pa po se du ju sla bi ji društveni status u odnosu na većinsko stanovništvo
(Gul le stad 2006: 241). Či nje ni ca je da dru ge kul tu re uvek me ri mo i vred nu je mo pre ma
ono me što smo to kom svo je so ci ja li za ci je usvo ji li i pri hva ti li kao nor me i uzu se po na ša nja,
delovanja, mišljenja. Tako su, na primer, američki turisti posle II svetskog rata primećivali
raz li ke u evrop skim do mo vi ma, ali ne po sli ka ma na zi do vi ma ili po knji ga ma na po li ca ma,
ne go po ku hi nja ma i ku pa ti li ma ko je su oce ni li kao sta ro mod ne po što ni su bi li opre mlje ni
svim apa ra ti ma (ta ko zva nom „naj no vi jom reč ju teh no lo gi je”) ko je su oni već po se do va li u
svojim domovima.
Do dat no us po sta vlja nje in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je ote ža va ju, pre ma Ha no vom
(Hahn 2005) mi šlje nju, če ti ri ključ ne kul tur ne raz li ke:
− stabilnost (stability): reč je o sa mim kul tur nim uslo vi ma ko ji mo gu bi ti ili sa svim stabil
ni ili se me nja ju spo ri je ili br že;
− složenost (com ple xity): sva ka kul tu ra se raz li ku je od one dru ge pre ma to me ka ko prihva
ta in for ma ci je; za to je
− pri hva ta nje (acceptance) bitno, pošto se kulture različito odnose prema spoljnim uticajima
– neke su otvorenije, neke zatvorenije, neke kooperativne, neke isključive prema
strancima i slično;
− sa stav (composition): po je di ne kul tu re, kao bal kan ske, iz gra đe ne su od ni za raz li či tih
pot kul tu ra, ko je po je di nac i ne mo ra nu žno po zna va ti. Otu da, uop šte no go vo re ći, ukoliko
neka osoba iz takvih kompleksih kultura ima niži prag potkulturnog znanja, ona
ostvaruje lakšu komunikaciju, pošto ne mora premošćavati moguće razlike.
Me đu tim, u Evrop skoj uni ji, kao i na ši rem svet skom pla nu, u po sled nje dve de ce nije
ja ča te žnja za us po sta vlja njem i ja ča njem nad na ci o nal nih je zič kih i kul tur nih ele me na ta
između različitih naroda. Ova ideja, koja u sušti ni i ni je no va, ima glav ni cilj – da po mi ri
na ro de, kao i da po ti sne sve ste re o ti pe, pred ra su de i ne ga tiv ne sta vo ve jed nog na ro da pre ma
dru gom/dru gi ma. U tom po gle du in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja, kao ka te go rič ki im pe ra tiv
svih sa vre me nih dru štve nih, eko nom skih i po li tič kih po tre ba, za u zi ma po seb no me sto i značaj.
Posmatrano sa opšte tačke gledišta, njene su glavne premise sledeće:
− da obez be di pre va zi la že nje i/ili pre mo šća va nje kul tur nih ba ri je ra;
− da smanji i/ili ublaži kulturne različitosti;
− da omo gu ći pri hva ta nje i usva ja nje kul tur nih di ver zi te ta, ka ko na na ci o nal noj te ri to ri ji
jed ne dr ža ve, ta ko i iz me đu dru gih dr ža va;
− da približi narode i njihove kulture na osnovu ljudskih kulturnih univerzalija, bez obzira
na sve različitosti i dijametralne su prot no sti kon kret nih ob li ka kul tu ra.
78