Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
tom. Ka ko je in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja spo sob nost ko ja se sti če i raz vi ja, po treb no je da
sva ki po je di nac ima osnov nog uvi da ka ko u vla sti tu kul tu ru ta ko i u vla sti ti je zik. Po zna vanje
ovih iden ti te ta je ste glav ni pred u slov za iz gra đi va nje kon struk tiv nog od no sa pre ma drugim
jezicima i kulturama, odnosno za uspostavljanje ravnopravnog interkulturalnog dijaloga
neopterećenog stereotipima, predrasudama, uvreženim shvatanjima, klišeima i slično.
Me đu tim, ni jed no bal kan sko dru štvo, ma ko li ko bi lo de kla ra tiv no de mo kra tič no i otvore
no, ipak to još ni je u svo joj bi ti. Jed na od smet nji ja ča nju in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je i sarad
nje me đu bal kan skim na ro di ma je ste i da lje jak et no cen tri zam. Pre ma Sam ne ro voj de fini
ci ji, reč je o ta ko zva nom „teh nič kom na zi vu za po sma tra nje stva ri iz ugla jed ne gru pe ko ja
je u cen tru svih zbi va nja, dok se svi dru gi raz vr sta va ju i vred nu ju sa mo pre ma njoj” (Sum ner
1907: 13). Na ža lost, sve do ci smo da još ni je pre va zi đen ova kav ob lik po na ša nja iz me đu naro
da i gru pa na Bal kan skom po lu o str vu – pre vas hod no isto rij ski, re li gij ski i po li tič ki fak to ri
doprinose njegovom očuvanju i održavanju – tako da i dalje postoji nacionalno, kulturno i
ci vi li za cij sko nad me ta nje iz me đu bal kan skih na ro da ko je vo di ka pre te ra nom ve li ča nju i uzdi
za nju jed ne na ci je, a ni po da šta va nju i oma lo va ža va nju dru ge. Naj bo lji pri mer bi sva ka ko
mo gao bi ti sle de ći: pre ma svim ras po lo ži vim sta ti stič kim po da ci ma, sve dok Re pu bli ka Rumu
ni ja ni je ušla u Evrop sku uni ju 2004. go di ne, ru mun ski je zik na Fi lo lo škom fa kul te tu Univer
zi te ta u Be o gra du ni je se na la zio u gru pi ta ko zva nih „omi lje nih” ili „po pu lar nih” je zi ka.
Šta vi še, bio je ge ne ral no svr sta van u gru pu „ne po pu lar nih” je zi ka za jed no sa ru skim, bu garskim,
al ban skim ili slo vač kim, na pri mer. Ali, od te go di ne pa do da nas pri me ću je se ose tan
po rast bro ja upi sa nih bru co ša na Ka te dri za ru mun ski je zik i knji žev nost, s jed ne stra ne, kao i
svih onih stu de na ta ko ji uzi ma ju ru mun ski kao dru gi stra ni je zik po iz bo ru, s dru ge. 2 Upra vo
ovi podaci govore da je došlo do izvesne promene načelnog odnosa prema rumunskom jeziku
u srp skoj ko lek tiv noj kul tur noj sve sti, u tom smi slu da se ru mun ski ne po sma tra vi še kao
„ni že ra zre dan”, „ne bi tan” ili „ne po tre ban” je zik, već kao je zik ko ji sti če po la ko, ali si gur no,
je zič ku rav no prav nost sa svim dru gim „po pu lar nim” je zi ci ma, po put en gle skog, ita li jan skog,
špan skog ili sa vre me nog grč kog.
Svi bal kan ski na ro di sklo ni su pre te ra nom et no cen tri zmu, ko ji je do vo dio (a i da lje dovodi)
do brojnih nesuglasica i sporenja među njima. Prema Tujebijevoj, do pre nekoliko dece
ni ja i raz li či ti evrop ski na ro di su „one dru ge” če sto pri ka zi va li sa mo na osno vu nji ho vog
specifičnog nacionalnog karaktera, u vidu kakvog generalizovanog (tj. uvreženog) shvatanja 3
(To geby 1997: 136). S dru ge stra ne, po gre šno bi bi lo mi sli ti da su ova kva raz mi šlja nja u uje di-
2 Do 2004. godine na Katedru za rumunski upisivalo se prosečno deset studenata (statistički period
1996–2003). Rumunski kao izborni slušalo je na prvoj godini do deset studenata, na drugoj nešto manji
broj. Od 2004. godine do danas na prvu godinu studija na rumunski jezik i književnost upisuje se petnaest
studenata, dok izborni jezik sluša na obe godine preko dvadeset studenata, što znači da je ukupan porast
zainteresovanih studenata gotovo 40%. Sve podatke dobili smo na osnovu zvanične statističke evidencije
koju vodi Studentska služba Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na čemu joj se i ovom prilikom
toplo zahvaljujemo.
3 Na primer, Nemci su agresori, Italijani su lenji i bonvivani, Francuzi su veliki latinski ljubavnici, Rusi
ljubitelji dobre kapljice itd.
77