Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Počevši od „Grupe umetnika” koja se, rukovođena sličnom stvaralačkom orijentacijom
i idejom zajedničkog nastupanja u javnosti, okupila 1919, u Srbiji je između dva svetska rata
osnovan veći broj umetničkih grupacija. Među njima se izdvaja Umetnička grupa „Oblik”, 1
koja je specifična na više načina. Bez obzira na to što nije imala čvrsto zacrtan program, njena
izlagačka politika je ujednačena, trajala je duže od svih drugih sličnih grupa, bila je najmasovnija,
najaktivnija i delovala je na najvećoj teritoriji. Takođe, njeni članovi bili su stvaraoci
različitih profila, pripadnici, štaviše, neki i utemeljivači srpskog modernizma. Među njima je
bilo slikara i vajara, grafičara, kao i arhitekata, što je činilo nastupe grupe specifičnim u odnosu
na sveukupnu izložbenu aktivnost, istovremeno provocirajući mnogobrojne komentare
kritičke javnosti. „Grupa ’Oblik’ je privukla skoro sve bolje naše savremene umetnike”, prokomentarisao
je prvi beogradski nastup „Oblika” 1929. kritičar Stevan Hakman. 2 Sama grupa
osnovana je tri godine ranije, u jesen 1926, i do nastupa u Umetničkom paviljonu „Cvijeta
Zuzorić” u Beogradu 1929. izlagala je samo jednom, na Šestoj jugoslovenskoj umetničkoj
izložbi u Novom Sadu 1927. godine. 3 S obzirom na to da se radi o nastupu u okviru druge
manifestacije, beogradska izložba 1929. smatra se za prvu samostalnu, od ukupno šesnaest,
koliko je održano između pome nu te 1929. i 1939. go di ne. Na kon tog vre me na, ak tiv nost
gru pe de fi ni tiv no pre sta je.
ČLA NO VI GRU PE
Tokom njenog postojanja, broj članova, odnosno učesnika na izložbama, varirao je od
tri de set če tvo ro na Pr voj, ko ja je ujed no bi la i naj broj ni ja, do če tr na e sto ro na Dru goj iz ložbi
u Galićevom salonu u Splitu 1930. godine, ili dvanaestoro na Petnaestoj izložbi u Solunu
1937, ka da ih je bi lo naj ma nje. Gru pa je iz la ga la u svim ve ćim gra do vi ma Kra lje vi ne Ju gosla
vi je: pet pu ta u Be o gra du, dva pu ta u Sko plju, u Spli tu, Sa ra je vu, Ba nja Lu ci, Za gre bu i
Lju blja ni, kao i u ino stran stvu: u So fi ji, Plov di vu, Pra gu i So lu nu. U pla nu su bi li i dru gi
značajni umetnički centri, kao što su Budimpešta, Atina i Amsterdam, ali ove izložbe nisu
re a li zo va ne. Na ža lost, zbog či nje ni ce da po je di ne iz lo žbe ni su bi le pro pra će ne ka ta lo gom,
ne ma pre ci znih po da ta ka o svim uče sni ci ma, kao ni o svim iz lo že nim de li ma. Idej ni tvo rac
i pr vi na li sti čla no va osni va ča bio je Bran ko Po po vić; uz nje ga se u naj ra ni jim pro gram skim
spisima pominju i Jovan Bijelić i Petar Palavičini. 4 Od sa mog po čet ka „za da tak ’Ob li ka’ je da
umet nič ko stva ra nje u Be o gra du i u ce loj ze mlji raz vi ja na vi so kom ni vou, s jed ne stra ne, u
1 Najpotpuniji pregled rada ove grupe do sada je dao Vladimir Rozić, Umetnička grupa „Oblik” (Beograd:
Kancelarija za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, 2005). U ovom istraživanju korišćeni su
dokumenti iz njegove zaostavštine, kao i iz arhiva Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada.
2 Hakman, Stevan, „Izložba slika, skulpture i arhitekture Umetničke grupe ‘Oblik’”, Misao, knj. XXXI, sv.
5–8, 1929: 466.
3 Шеста југословенска уметничка изложба (каталог), Нови Сад 1927.
4 O osnivanju „Oblika” govore dva dokumenta: Pravila Udruženja umetničke grupe „Oblik”, koja su
uglavnom organizaciono-programskog karaktera i Pravilnik Udruženja umetničke grupe „Oblik”, koji
sadrži propozicije za izložbe.
149