Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Sa dru ge stra ne, sva ko sa vre me no bal kan sko dru štvo ni je ho mo ge no u kul tur nom pogle
du, već je slo je vi to, po što se sa sto ji od ne ko li ko raz li či tih kul tu ra i kul tur nih sve sti. Njih
bismo mogli nazvati sakulturama (co-cultures) ili potkulturama, budući da dele brojne identič
ne, po du dar ne i/ili slič ne obra sce i per cep ci je. Me đu tim, sva ka od tih pot kul tu ra je raz liči
ta i spe ci fič na na svoj na čin ka ko u na či nu vo đe nja ko mu ni ka ci je, ta ko i u sva ko dnev nim
ak tiv no sti ma. Pri pad ni ci bi lo jed ne glav ne (do mi nant ne) kul tu re, bi lo pot kul tu re, nu žno su
obe le že ni svim jav nim i dru štve nim kul tur nim od li ka ma sre di ne iz ko je su po te kli; dru gim
re či ma, oni su iz lo že ni stal nim uti ca ji ma „jav nih i kul tur nih pred sta va svog dru štva (kao i
nekih od potkultura tog društva) u pogledu vrednosti, normi, tradicija itd.” (Haus 2007: 10),
kao i uti ca ji ma nji ho vih kul tur nih na vi ka. Ono što kul tu ru na čel no či ni je din stve nom je ste
to što je pojedinac uvek deli sa drugim ljudima koji su (bili) izloženi iskustvima sličnim njego
vim. Ka ko Hof ste de sma tra, „kul tu ra je ljud skom ko lek ti vu ono što je lič nost za po je din ca”
(Hof ste de 2001: 10). Da bi bal kan ska dru štva, kao mul ti et nič ke za jed ni ce, neo me ta no funkcionisale,
neophodno je da postoji komunika ci ja iz me đu svih nji ho vih čla no va, od no sno inter
kul tu ral na ko mu ni ka ci ja. Zbog to ga je pro u ča va nje je zi ka do bar pri mer za em sku ana li zu i
sa gle da va nje kul tu re, bu du ći da je in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja njen sa stav ni seg ment. Iako
je uče nje stra nih je zi ka po ne kad ve o ma te ško, stresno i zahtevno, jer podrazumeva ulaganje
lič nog na po ra i iz i sku je vre me, ono ima i svo jih pred no sti. Jed na od njih je i ta da „o sve tu
raz mi šlja mo u raz li či tim di men zi ja ma” (Svitl 2005: 20). Je zik je ključ ni fak tor u is tra ži va nju
našeg sopstvenog (individualnog ili kolektiv nog) iden ti te ta ili u nje go vom for mi ra nju, kao
što je to slu čaj sa sa vre me nim je vrej skim je zi kom po sle pro gla še nja Izra e la za sa mo stal nu
dr ža vu 1948. go di ne. Uko li ko iz u zme mo ju da i zam, kao re li gij ski fak tor, he brej ski je bio kohe
ziv ni či ni lac ko ji je omo gu ćio na ci o nal no uje di nje nje i ob je di nja va nje raz li či tih je vrej skih
gru pa ko je su go vo ri le broj nim evrop skim je zi ci ma.
Na Balkanskom poluostrvu, u takozvanim limitrofičnim zonama, bilingvizam, a neretko
i tri lin gvi zam, je su sna žni ob li ci so ci ja li za ci je po je di na ca u me šo vi te dru štve ne sre di ne,
či me se obez be đu je je din stvo sta nov ni štva na jed nom re la tiv no uskom ge o graf skom područ
ju (obič no re gi o nu), kao što je ru mun ski Ba nat ili Voj vo di na u ce li ni. S dru ge stra ne, ovo
je din stvo stvo re no na je zič koj osno vi po sta je kat kad i ja bu ka raz do ra, uko li ko je pri sut no
sna žno iden ti fi ko va nje go vor ni ka jed nog je zi ka sa nji me, pri če mu go vor ni ci dru gog je zi ka/
dru gih je zi ka ima ju ose ćaj je zič ke, pa i na ci o nal ne ugro že no sti. Otu da je ko mu ni ka ci ja sa
kulturama različitim od naše često praćena i oprečnim emotivnim odnosima, koji neretko
vo de ka ose ća nju ne la god no sti ili ne pri jat no sti (Spen cer–McGo vern 2002: 610). Otu da Spicberg
s pravom kaže kako je interkulturalna komunikacija „sposobnost da se adekvatno ponašamo
u datom kontekstu” (Spitzberg 2009: 381). Kimova je dodatno razradila ovu postavku,
istakavši da se pod interkulturalnom komunikacijom podrazumeva „sveopšta unutrašnja
spo sob nost po je din ca da vla da ključ nim ele men ti ma: kul tur nim raz li ka ma, ne po zna ni ca ma,
kao i pretećim iskustvom stresa” (Kim 1991: 259). Ukratko, „interkulturalna komunikacija
ti če se in ter ak ci je me đu lju di ma či je su kul tur ne per cep ci je i sim bo lič ki si ste mi do volj no razli
či ti da iz me ne ko mu ni ka tiv ni čin” (Sa mo var–Por ter–McDa niel 2000: 12). No, u tom pro-
75