Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
ko ji kao da na dah nju ju, pod u ča va ju, i ne pri met no
odižu spone vidljivog u njenom vlastitom poetskom
sve tu: „Duh, i sup stan ca, ni ma lo se ne raz li ku ju – ta
supstanca jeste duh”. Ili, „Doziv neznanog ja”, ka ko bi
pesnikinja rekla, što unosi ravnotežu u dijalog njene
dve har fe (…ni je la ko, ne, ni je la ko re ći zbo gom/Kad
je zgra je u na ma i u na ma je duh/Svih je zga ra i rasad
nik svih flo ra;/Kad u na ma je sli ka, a u sli ci sluh/
Za ro mo nom i svir kom mah nit. Al u mno gom/Vječ no
je sa mo jed no (…), po me ra ju ći, je dan po je dan odah,
i je dan po je dan stih, u sav njen sve to na zor, vra ća jući
ga u okri lje pr vot ne ša ke ze mlje, pra ha na pu tu, i
prvog pramena neba: Mo ja je ze mlja moj duh./Ov dje
sam tvar koja rđa/Iznova ovisna od davno pobijeđene
predmetnosti („No stal gi ja”).
Ve sna Pa run do kra ja osta je ver na pri ro đe noj, ali
i docnije svesrdno usavršavanoj i bogaćenoj životnoj
fi lo zo fi ji – jed no stav no sti, skru še no sti, od ri ca nja od
ma te ri jal nog, od sva kog suviška, taštine, slave.
Vi še su je, i kao stva ra o ca, i pre vo di o ca, ali i čove
ka, a u sve mu to me pe sni ka, za ni ma la pre mo šće nja
sve to va, ši re nje vi do kru ga sr ca. Čak je i svo ju du gotrajnu
bolest nazivala „trećim okom” – mogućnošću
da u sebi samoj, i oko sebe, vidi nezamagljeno, jasnije,
i du blje.
Nje ni sa ti rič ni osvr ti, ko ji se ti ču dru štve ne zbilje,
po sled njih de ce ni ja dva de se tog ve ka, kao i nje na
posve drugačija razmatranja i reminiscencije – lirski
esen ci ja li zam nje nih pro za, ili krat kih ži vot nih i po e-
tič kih cr ti ca – sve do če da su se stva ra lač ka op ti ka, nepo
sred ni iz bo ri, i fi lo zo fi ja Pu ta do di ri va li, u ne prekid
nom pre va zi la že nju op se na ovo ga sve ta, vre me na,
društvene zbilje i istorijskog trenutka.
Kao što je zna la pro ne ti kroz go di ne i de ce nije
svog bi va nja, sve gor či ne „uje da pje sme”, ta ko i u
svo joj pro zi ka že: Ovo tu nezbiljska je geometrija lijenih
lomljivih površina zbilje, micanje sjena po tragu
ljudskih sudbina – pišući zapravo, kako glasi naslov
jed no ga od njih, o Poljupcu života. O sa bra nim se novitostima
i „ne-stvarnostima” ovoga sveta, i lucidno
sve de nim isti na ma svo jih lir skih kru go va. O knji zi
Noć za pa kost – Moj ži vot u 40 vre ća (Ma ti ca hr vat ska
2001), za ko ju je do bi la Na gra du gra da Za gre ba, stoga
je s razlogom napisano: „Knjiga takve snage mogla
je nastati samo u djelotvornom spoju bogomdana
književnoga talenta, životne hrabrosti i iskonske mudrosti.
Nijedno od tog a Vesni P ar un nikad n ije u z-
m anjkalo” (M ir jana Jurišić, V eče rnji l i st ).
Za ličnost takvog kova i vo ka ci je, ist ino lj ubivosti
i p rod orn osti, ali i k reativno-i de al is tičkog z amaha,
j ednako iznenađu j uće erupt iv nosti i kont empla tivne
snage pl otski h i sp iri tu alnih t okova lj ubavi – sv e su
p reobr a zbe mog uće. P a je t ako mogu ć i on aj blagi
po tez pora vna nja grubih lin ij a koje iscrtavaj u teatar
s enki ovoga sveta i priv ezano sti za pojave o bj ektivno
g. Sve je mog uće, rekli bi u čitelji budizma, a ko
ne ok re ćete leđa Pu tu, i ak o ne boravi te izvan sv ojih
duša.
Za pe snikinju , koja je, u re alnom ž ivotu, z a najboljeg
prija te lja o dab rala star ic u k oju je up oznala n a
železničkoj stanici u mestu u kome će se mnogo godina
kasnij e (u Speci jalnoj bo lnici z a m ed ic insku r ehabili
tac iju u S tu bi čkim T opli cama) uga siti njen život,
a jednu o d svojih najpotp unijih l jub av i otkri la u savršenom
neznancu , strancu koga je u svoj dom dovela
sa ul ic e (kome je po svećen a i antolog ijs ka pesm a
„Da ne ma tvojih o či ju ”, u z bi rci Začarana čarobnica,
1 993), njena ma ndala j e prirod no i nužn o s ačinjen a
o d kamičak a, kora la, vod e, i pr ašine, i sam o t ak va je
mog la značiti formu lu blagdan ske uza jam nosti t var i
i bića, s jedinj eno sti svega p ostoj eć eg, u src u, i u duhu,
je di ns tva koje predsta vlja vrhunsku, pri tome elementarnu
, jedi nu realnost .
Samo se treba probuditi , u duši, i duhu, i s ve je
t u – k ao da go vo re nj eni s tihovi i z „Dom a na cesti”
(Ropstvo): Ležah u prašini kr aj ceste./N iti v idjeh nj eg o-
vo l ice/n iti on v idje l ice m oje.// Zvijez de sišle su , i zr ak
bijaše pla v./Nit i vidje h njegove ruk e/nit i on vi dje ruke
moje.//I stok p ostade ko limun zelen ./Zbog ptice jedne
otvorih oči.// Tada doznah koga sam ljubila/čitav
236