Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U savremenom svetu mediji imaju ključnu ulogu u formiranju i očuvanju rodnog identi
te ta i rod nih ulo ga. Po red to ga, ne ke stu di je su do ka za le (Holms i Ma ra [Hol mes i Mar ra]
2002, Kro ford 2003, Kot hoff [Kot hof] 2006) pret po stav ku da se hu mor mo že ko ri sti ti za
stva ra nje rod nog iden ti te ta, iz ra ža va nje nad mo ći, kao i za odr ža va nje po sto je ćih kul tu rolo
ških ste re o ti pa ve za nih za rod. Isto ta ko, po ka za no je (Del Te so Kra vi o to 2006) da se u
časopisima koji su namenjeni određenoj ciljnoj, tj. rodnoj grupi, koristi poseban vokabular i
po se ban oda bir sli ka ko ji od go va ra rod nim ulo ga ma po ten ci jal nih či ta la ca.
Po što je i po jam hu mo ra iz u zet no slo žen, kao i poj mo vi iden ti te ta i ro da, u ovom ra du
će mo pod hu mo rom pod ra zu me va ti sva ko od stu pa nje od ozbilj nog je zi ka ko me je cilj da
za ba vi i na sme je či ta o ca. Sle de ći Atar da (At tar do 1994: 26), ko ri sti će mo ter min hu mor kao
op šti ter min ili, tač ni je go vo re ći, hi pe ro nim ko ji ob u hva ta igre re či ma, vi ce ve, aneg do te, ša le,
du ho vi te alu zi je, sar ka zam itd. U ve ći ni slu ča je va, u okvi ru ana li zi ra nog kor pu sa, po sto ja li su
od re đe ni po ka za te lji na je zič kom ni vou, ko ji ma su auto ri tek sto va u ča so pi si ma uka zi va li na
to da je u da tom kon tek stu reč o ša li, od no sno ša lji voj upo tre bi je zi ka, ko ji su se mo gli ko risti
ti kao od re đe na vr sta klju ča pri li kom pri ku plja nja kor pu sa.
TE O RIJ SKI OKVIR
U poslednje vreme fenomen humora je postao vrlo zanimljiv za lingvistiku jer se čini
da hu mor mo že pru ži ti po se ban uvid u to ka ko lju di stva ra ju i ko ri ste je zik. Naj ve ći broj lingvističkih
studija iz ove oblasti zasnovan je na Raskinovoj semantičkoj teoriji humora (Raskin
1985) i Atar do voj op štoj te o ri ji ver bal nog hu mo ra (Atar do 1994: 2003). Obe te o ri je te že
uni ver zal no sti, od no sno, cilj im je da se svi primeri humora zasnovanog na jeziku mogu
ob ja sni ti prin ci pi ma ob u hva će nim sa mom te o ri jom. U su šti ni, tvr di se da sva ki ob lik je zičkog
hu mo ra uklju ču je „se man tič ko-prag ma tič ki pro ces ak ti vi ran (de lom tek sta) tek stom i
kr še nje Graj so vog prin ci pa ko o pe ra tiv no sti” (Atar do 2003: 1287). Naj če šće hu mor za vi si od
nepodudarnosti (prema engl. incongruity): naime, postoji nesklad ili suprotnost između dva
na či na gle da nja na ne ki aspekt stvar no sti. Sam prin cip ne po du dar no sti ni je do vo ljan da bi se
ostva rio ko mi čan efe kat. Ako se hu mor iz ra ža va na je zič kom pla nu, raz li či ta je zič ka sred stva
mogu poslužiti kao okidači za komičan efekat, kao što su recimo polisemija, homonimija,
idiomi itd. Recimo, na polisemiji glagola „držati se” zasnovan je šaljivi savet iz Svaštare,
udž be ni ka non sen sa Dra go sla va An dri ća (An drić 2006: 203): „Ako u auto bu su, zbog ve li ke
gu žve, ne ma te za šta da se pri hva ti te ka ko bi ste odr ža li rav no te žu na pra vom pu tu – dr ži te se
svo jih prin ci pa, a na oku ka ma – dr ži te se dru štvenih smernica.” Kada je reč o homonimima,
in te re san tan je pri mer iz iste zbir ke (An drić 2006: 244): „Ni si usta jao od ju tros? – Na pro tiv,
vr lo sam svež!”
U okvi ru kog ni tiv ne lin gvi sti ke, po seb no Fo ko ni je ve (Fa u con ni er) te o ri je o men tal nim
prostorima i pojmovnom stapanju (Fokonije i Terner [Turner] 2002), humor i njegov semantič
ki sa dr žaj tu ma če se po mo ću mre že men tal nih pro sto ra (she ma) ko je se stva ra ju u pro ce su
stvaranja značenja. U tom smislu je teorija o mentalnim prostorima sveobuhvatnija jer može
da ob ja sni i pri me re u ko ji ma hu mor ni je isključivo zasnovan na verbalnim elementima.
114