Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

vîðeñjå
Jedno je sigurno. Umetničko (samo)predstavljanje
vr ši se kroz stva ra nje de la, ko je je (stva ra nje) dife
ren ci jal ni za-razliku-od po stu pak. Jer uvek se ne što
uspostavlja za razliku od ne čeg dru gog, bi lo da je to
drugo prisutno ili odsutno... Slika može da bude slika
dominantnog ili hegemonog sveta samo ukoliko teži
da se sa sve tom po i sto ve ti, uko li ko te ži da bu de isti nito
pred sta vlja nje tog Sve ta, od no sno da bu de nje go va
ide o lo ška i li kov na isti na. Ali, uvek se po ka zi va lo da
na log za po i sto ve će njem (sa sli kom Sve ta) pro ti vure
či di fe ren ci jal nom kre ta nju umet nič kog stva ra nja.
Nalog za poistovećenjem ima, u sudnjoj instanci, potrebu
da zaustavi diferencijalne procese u umetnosti.
Ali to ni ka da ni je bi lo sa svim mo gu će. Na umet ničkoj
sce ni, ino va ci ja, in ven ci ja i tran sgre si ja mo gu neko
vreme da se zaustave ili potisnu, putem sistema,
kon ven ci ja, uzo ra ili dog mi, ali pre ili ka sni je, na stu pa
nji hov po vra tak. Pr vo se ja vlja ju simp to mi (po vrat ka
po ti snu tog), a za tim, ako se us po sta ve po volj ne okolno
sti, ja vlja se i sam događaj, tran sgre si ja, bez oč ni ili
bezobzirni upad novog artističkog senzibiliteta.
Ge ne ral no uzev, do ga đaj je po ja va ne čeg ne sa mo
ne-izračunljivog nego i ne-u-računljivog. U isti mah,
on je iz ve sna sin gu lar na vred nost. On je ne pred vi dljiv
jer je po ja va dru gog u istom. On je dru go u već-vi đenom
i u tom smi slu je ono ne-vi đe no i ne-vo dlji vo u
vidljivom/vizuelnom. Vizuelna umetnost je zato nužno
tran svi zu el na. Njoj je po treb no pro ši re nje, koncept.
Ali, do ga đaj je po ja va dru gog ko je ni je dru go-od
ne go dru go-u. Dru go u po ret ku umet no sti je po ja va
ko ja (ino va tiv no ili tran sgre siv no) ras ki da s da tim,
konvencionalnim lancem predstavljanja. Taj raskid
nije raskid od lan ca ne go je ras kid u lan cu pred stavlja
nja. Ki da ju se sta re ve ze da bi se us po sta vi le no ve.
Eta bli ra ni nomos predstavljanja prestaje da nudi bilo
ka kve do ga đa je. Sa sta no vi šta utvr đe nih, mu zej skih
uzo ra, uvek na stu pa „štrajk” do ga đa ja: stva ri su se već
do go di le.
La nac pred sta vlja nja, ko ji je cen tri ran u ne koj
slici sveta, u dominantnom modelu predstavljenog
postaje represivan i, takoreći, nepodnošljiv. Njegova
potiskivanja nemaju više snagu zakona, nisu više
do volj na da bi se la nac odr žao u svom he ge mo nom
ob li ku. Na stu pa kon tra in di ka tiv na, tran sgre siv na
pro va la dru gog ili, dru gim re či ma, na stu pa – do gađaj.
Ali, bezuslovnost i neuračunljivost događaja, tj.
ne u ra čun lji vost ne iz ra čun lji vog (= ne iz vo di vog iz datog
ko da, iz sku pa da tih pra vi la, kon ven ci ja, iz lo gi ke
Istog) uvek je krat ko traj na. I to je ta ko, bar kad je reč
o do ga đa ju u umet no sti, gde god da se ona ja vlja, u
bilo kom (vrednosnom) kontekstu. Savremena umetnost
je skra ti la uti caj do ga đa ja. Skra ti la je nje go vo
tra ja nje kao do no si o ca uzo ra. Da li to zna či da je ta
umet nost pre sta la da nam nu di bi lo ka kve uz o re? Bez
sum nje, ne. Reč je sa mo o to me da je, da nas, me sto
uzora postavljeno ispred događaja, a ne iza njega.
NE-U-RA ČUN LJI VOST DO GA ÐA JA
Ras kid u lan cu pred sta vlja nja ekvi va len tan je
is ko ra ku u dru go. Ali ne i u sa svim dru go, ne u destruk
ci ju ili smrt. Na rav no, mo gu će su, čak i u na šem
vremenu (u razdoblju avangardi bile su veoma česte)
artističke objave smrti. Da li su one primerene umetničkom
događanju? Možda jesu u nekom simboličkom
zna če nju, ko je ni kad ne opi su je na strik tan na čin
da to sta nje stva ri, od no sno ko je (zna če nje) ni kad ni je
iz ri či to kon sta tiv no. Umet nič ki gest bio bi is ko rak u
sa svim dru go sa mo uko li ko bi on bio do ga đaj do slovne
smr ti. Ipak, umet nost ne umi re do slov nom smr ću.
U njoj se ne događa smrt, već sa mo nasukavanje (videćemo,
ubrzo, značenje te metafore). Mada se o smrti
umet no sti po naj vi še go vo ri lo, go vo ri ti o njoj po najma
nje je ume sno! Kao što reč smrt ne umi re, ta ko ni
umetnička dela ne umiru. U najboljem slučaju, reč
je o metaforičkoj, performativnoj, avangardističkoj
„smr ti” ne kih „pre ži ve lih” ob li ka umet nič kog predsta
vlja nja... Ne u ra čun lji vi do ga đaj ni je u toj me ri ne u-
ra čun ljiv da ga vi še ne mo že mo ubro ja ti, ukal ku li sa ti
u la nac in ter fe ren ci ja ko ji i da lje zo ve mo umetnošću.
On ni je ne što što vi še ne pred-sta vlja umet nost. On je
208