Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Tre ću kraj nost mo gao bi da pred sta vlja rad kon tro verz nog nju jor škog pro du cen ta i akti
vi ste Lo ren sa Par ke ra, po zna ti jeg kao KRS – one, sa mo pro kla mo va nog li de ra (The Te ac ha)
„no ve svet ske re li gi je”, či ja je osnov na na če la si ste ma ti zo vao u knji zi The Go spel of Hip Hop
(2009), pri ruč ni ku za pri pad ni ke „hip-hop na ci je”
34
(Danz, Long 2009). O no voj ta ko zvanoj
„ci vi li za ci ji hip-ho pa” Par ker ka že sle de će:
„Upu ću jem na to da će za sto go di na ova knji ga bi ti no va re li gi ja na ze mlji. Mi slim da
imam ovla šće nje da di rekt no pri stu pim Bo gu, ne mo ram pro ći kroz bi lo ko ju re li gi ju... Ja
po štu jem hri šćan stvo, islam, ju da i zam, ali nji ho vo vre me je is te klo. Tvr dim da sam spre man
da se od rek nem svog afro a me ri kan stva ka ko bih po stao hip-hop. Ve li kom bro ju lju di se to
ne svi đa. Cr ni Ame ri kan ci mo gu bi ti hip-hop, ali isto ta ko to mo gu da bu du Ni ge rij ci, Kuban
ci i Ita li ja ni. Spre man sam da odem iz van svo je ro đe ne kul tu re ka ko bih stvo rio či ta vu
no vu ci vi li za ci ju” (ibid.).
Po sled nji pri mer, po red osta lih, ilu stru je na sta lo ti ska nje kul tu ra i no vih iden ti te ta, koji
u sa vre me nom svet skom dru štvu ve li kom br zi nom po sta ju kom plek sni, „na det nič ki” i
transi den ti te ti. Jed na od kon se kven ci je re vi ta li zo va nje i isto vre me no ra đa nje no vih (hi bridnih)
kul tur nih iden ti te ta ob li ko va nih pu tem mu zič kih prak si, ko ji ma se sam iden ti tet pro lazno
do ži vlja va na naj in ten ziv ni je na či ne i po ne kad so ci jal no re pro du ku je po mo ću za ne mare
nih mo du sa ozna či telj skih prak si – mi me zi sa, ge sta, ki ne ze i ko sti ma (Gil roy 2001: 346).
Dok su ori gi nal ni mu zič ki ob li ci tra di ci o nal nih kul tu ra iz ni kli kao „ana lo gi ja pri rod nom
ni zu”, da nas je na sce ni tran sfer tra di ci o nal nog (pri rod nog) u ar te fi ci jal no i hi pe re stet sko;
od mu zi ke kao ta kve, do nje nih re li gij skih i ri tu al nih sa dr ža ja.
Sa ko mer ci ja li za ci jom et no, nju ejdž (New age) i teh no (World be at i Trance) mu zi ke
kra jem XX ve ka, po no vo po sta je ak tu el no slu ša nje mu zi ke u funk ci ji „du hov ne di sci pli ne”.
Na t a l a su pl a n e t ar n e „te h n o - spi r i tu a l n o st i” re h a bi l i to v a n i s u at r ibut i af rol og i čko g u p opu -
lar noj kul tu ri: ek sta tič ki ri tual ple sa (spiritdance), re ge ne ra ci ja, ma gi ja, bu duć nost i trans.
Po sled njih de ce ni ja bi li smo sve do ci ma sov nih do ga đa nja teh no (rejv) par ti ja, ko ji pu tem
po li rit mi ke i ko lek tiv ne par ti ci pa ci je (gde pu bli ka kon zu mi ra i pro iz vo di at mos fe ru ek statič
ke ener gi je i gde je cen tral ni ele ment pro stor za ples, a jed na od ključ nih fi gu ra do ga đa nja
mu zi ke „go spo dar ce re mo ni je” – Ma ster of Ce re mony ili MC) „po vr šin ski” re flek tu ju (privid
no „ova plo ću ju”) ri tu a le „pri ma nja du ha” na ro da za pad ne Afri ke.
I na ovom me stu mo že se za klju či ti ka ko je mu zi ka ko ja je bi la „u sta nju da obi đe čita
vu pla ne tu i osta ne cr na” (Gil roy 2001: 347) na vr hun cu kul tur nog kro so ve ra u ve li koj
me ri po sta la ne-sa mo-cr nač ka, „sva či ja” mu zi ka. Po zi va nje na Afri ku je go to vo pod ra zume
va ju će on da ka da je o po li tič kim ide ja ma o pa na frič kom je din stvu reč, dok su u dis kursu
po pu lar ne kul tu re uko re nje ni „do bro na mer ni mi to vi” o eg zo tič nom cr nom kon ti nen tu
(Čo lo vić 2006: 287), po stoj bi ni lju di ko ji „mu zi ku no se u kr vi”, „gde je mu zi ka svu da”, či ji
34 Prema učenju Parkerovog „hrama” (The Temple of Hip Hop), hip-hop predstalja originalan politički
pokret i kulturu koji su prihvaćeni od strane UN. Hram poziva sve hip-hop fanove na proslavljanje nedelje
zahvalnosti koja se obeležava na treću nedelju maja, kada su di-džejevi pozvani da uče narod o hip-hop
kulturi, a radio stanice da emituju više socijalno osvešćene muzike.
190