Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
rodnog aspekta sveta”. 9 Svi ovi ter mi ni se od no se na
kon struk te ti pi zi ra nog zna nja vi so ko so ci ja li zo va ne
strukture koja potiskuje misaone objekte mog ličnog
zna nja o sve tu uze tog zdra vo za go to vo, kao i zna nja
mog bli žnjeg. Ipak, to zna nje ima svo ju isto ri ju, ono
je deo na šeg „dru štve nog na sle đa”, i to nas do vo di do
drugog aspekta problema socijalizacije znanja, njegove
genetske strukture.
B) DRU ŠTVE NO PO RE KLO ZNA NJA
Sa mo ma li deo mog zna nja o ovom sve tu po ti če
iz mog lič nog is ku stva. Nje gov naj ve ći deo je ste društveno
izveden, preneli su mi ga moji prijatelji, roditelji,
učitelji i učitelji mojih učitelja. Naučen sam ne samo
ka ko da de fi ni šem okru že nje (to jest, ti pič ne od like
re la tiv no pri rod nog aspek ta sve ta ko je pre o vla đu ju
unu tar gru pe, kao ne što što se ne do vo di u pi ta nje, ali
ko je se uvek do vo de u pi ta nje ka da se na njih gle da
kao na uku pan zbir stva ri uze tih zdra vo za go to vo do
dalj njeg), već i ka ko tre ba for mi ra ti ti pič ne kon strukte
u skladu sa sistemom relevantnosti prihvaćenim
od strane anonimne sjedinjene tačke gledišta unutar
gru pe. To uklju ču je na či ne ži vo ta, me to de usa gla šava
nja sa okru že njem, učin ko vi te re cep te za upo tre bu
ti pič nih na či na ko ji do vo de do ti pič nih ci lje va u ti pičnim
si tu a ci ja ma. Ti pi zi ra ju ći me di jum par excellence,
pomoću koga se društveno izvedeno znanje prenosi,
upra vo je vo ka bu lar i sin tak sa sva ko dnev nog je zi ka.
Go vor sva ko dnev nog ži vo ta je ste pr ven stve no je zik
ime no va nih pred me ta i do ga đa ja, a sva ko ime uključu
je ti pi fi ka ci ju i ge ne ra li za ci ju ko je se od no se na sistem
re le vant no sti, ko ji pre o vla da va unu tar je zič ke
gru pe ko ja je ime no va ni pred met sma tra la do volj no
va žnim te ga je zbog to ga ime no va la po seb nim imenom.
Prenaučni govor se može tumačiti kao kovčeg
9 Še ler, Maks, Die Wis sen sfor men und die Ge sellschaft, Probleme
einer Soziologie des Wissens, Laj pcig 1926: 58. i da lje.
Vi de ti Ha u ar da Be ke ra i Hel mu ta Dal kea, „Max Sche ler’s Soci
o logy of Know led ge”, Philosophy and Phenomenological Rese
arch, II tom, 1942: 310–22, po seb no 315.
s bla gom pre pun go to vih una pred kon sti tu i sa nih tipova
i karakteristika, koje su sve društveno izvedene
i koje sa sobom nose otvoren horizont neistraženog
sa dr ža ja. 10
C) DRU ŠTVE NA DI STRI BU CI JA ZNA NJA
Znanje se distribuira pomoću društva. Opšta teza
recipročnih perspektiva sigurno prevazilazi problem
ko ji se od no si na to da je mo je stvar no zna nje pro sto
po ten ci jal no zna nje mo jih bli žnjih i obr nu to. Me đutim,
za li ha stvarnog znanja koje je dostupno razlikuje
se od po je din ca do po je din ca, a zdra vo ra zum sko
mi šlje nje uzi ma u ob zir tu či nje ni cu. Ne sa mo da se
to šta po je di nac zna raz li ku je od ono ga što zna njegov
su sed, već i to kako i je dan i dru gi zna ju „iste”
činjenice. Znanje ima mnogostruke stepene jasnoće,
određenosti, preciznosti i bliskosti. Možemo kao primer
uzeti dobro poznatu podelu Vilijama Džejmsa 11
na „po vr šno zna nje” i „zna nje-o”. Oči gled no je da su
mi mno ge stva ri po zna te sa mo po vr šno, dok s dru ge
stra ne, ne ko mo že ima ti zna nje „o”, što me či ni onim
što je sam i obr nu to. Ja sam „struč njak” za jed nu malu
oblast i „la ik” za mno ge dru ge, a isti slu čaj je i sa
tobom. 12 Bi lo ko ja do stup na za li ha zna nja po je din ca
je u sva kom tre nut ku nje go vog ži vo ta struk tu ri ra na
tako da ima određene zone jasnoće, određenosti i
pre ci zno sti. Ta struk tu ra pro iz i la zi iz pre o vla đu ju ćeg
sistema relevantnosti i stoga je biografski određena.
Zna nje o tim po je di nač nim raz li ka ma je sa mo po se bi
ele ment zdra vo ra zum skog is ku stva. Znam ko ga i pod
ka kvim ti pič nim okol no sti ma tre ba da kon sul tu jem
kao „kom pe tent nog” le ka ra ili advo ka ta. Dru gim reči
ma, pod ra zu me vam da će on bi ti vo đen od re đe nim
strukturama relevantnosti, izražavajući se u jednom
10 Vi de ti „Je zik, po re me ća ji go vo ra i tek stu ra sve sti”: 285. i
da lje.
11 Džejms, Vi li jam, l.c. I tom: 221. i da lje.
12 Šic, Al fred: „The Well-In for med Ci ti zen, an Es say on the
So cial Di stri bu tion of Know led ge”, S o cial Re s e arch , 1946:
463–472.
260