Preuzmite kompletan časopis broj 2 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
duhu napisani su i ostali tekstovi, predmet podsmevanja su žene, slavne ličnosti, političari i
dru štvo, po de le u dru štvu i sl. U ovom ča so pi su hu mor ima funk ci ju ne sa mo stva ra nja oseća
nja bli sko sti već pred sta vlja i na čin oslo ba đa nja od stre sa i po ti snu tih ose ća nja. Ta ko humor
u ovom časopisu ima i funkciju izražavanja i nametanja moći, ali i psihološku funkciju
oslo ba đa nja od ne ga tiv nih ose ća nja. Na taj na čin auto ri ohra bru ju i svo je či ta o ce da či ne isto.
Iro ni ja, pod sme va nje, za dir ki va nje, sar ka zam, ša le i du ho vi te alu zi je su naj če šći ob li ci humora
koji se mogu naći u ovom diskursu. Svi ti oblici pomažu u stvaranju muškog identiteta
i uloge muškarca koji ume da iskaže svoju snagu i koji je u svakom pogledu superiorniji od
že na ili mu ška ra ca či ji se iden ti tet ne po kla pa sa pro to ti pič nim.
ZA KLJU ČAK
U ovom član ku pa žnja je bi la usme re na na ve zu iz me đu rod nog iden ti te ta i rod nih ulo ga
izraženih pomoću humora u pisanom diskursu žen skih i mu ških ča so pi sa. Osnov ni cilj ove
ana li ze pred sta vljao je po ku šaj da se upo tre bi kon tekst dis kur sa ča so pi sa da bi se utvr di lo na
koji način se uz pomoć humora stvaraju rodni identitet i rodne uloge. Analiza korpusa poka
zu je da u ča so pi si ma po sto ji te žnja da se odr že i sa ču va ju po sto je ći rod ni iden ti te ti i rod ne
ulo ge, op šte pri hva će na ve ro va nja i ste re o ti pi ko ji su va že ći u da tom dru štvu i u okvi ru kulturnih
modela koji važe u tom društvu. Pored toga, uočljiva je razlika u podeli na moćniju i
ma nje moć nu rod nu gru pu upra vo uz upo tre bu hu mo ra, po seb no onog u ko me je pred met
isme va nja gru pa ko ja je in fe ri or na. Re zul ta ti ana li ze po ka zu ju da je hu mor u dis kur su ženskih
ča so pi sa mno go ma nje pri su tan ne go u dis kur su mu ških ča so pi sa. Ka da je reč o žen skim
ča so pi si ma, či ni se da je hu mor sa mo je dan od seg me na ta sva ko dnev nog ži vo ta ko me se samo
po vre me no pri stu pa. Taj hu mor ni je spon tan i pri ro dan, i ogra ni čen je sa mo na tip ske
vi ce ve ili na ra ci je ko je sa dr že aneg do te u ko ji ma se hu mor upo tre blja va da iza zo ve em pa ti ju,
solidarnost i razumevanje. S druge strane, muškarci koriste humor mnogo slobodnije i opuštenije,
ne samo da ostvare bliskost i dovedu do osećanja solidarnosti, već i da ispolje svoju
moć i superiornost. Humor u ženskim časopisima nikada nije usmeren na muškarce, dok su
že ne u mu škim ča so pi si ma uvek pred met pod sme va nja, ili su pred met sek si stič kih vi ce va.
Za ni mlji vo je da i u žen skim ča so pi si ma po sto je sek si stič ki vi ce vi, ali su i u nji ma po pra vilu
predmet podsmeha druge žene, odnosno, reč je o vicevima zasnovanim na stereotipima
ve za nim za raz li či te rod ne ulo ge že ne, ko ji va že u da toj go vor noj za jed ni ci. Upra vo zbog različitih
oblika, humor u diskursu muških časopisa manje je zavisio od konteksta nego humor
u dis kur su žen skih ča so pi sa. Ta raz li ka je vr lo zna čaj na, jer omo gu ća va či ta o ci ma da otvo re
bilo koju stranu časopisa, pročitaju manji segment teksta i nasmeju se, jer razumevanje konkret
ne ša le ili aneg do te ne za vi si od ši reg kon tek sta.
Iako je zajednička karakteristika ovih popularnih časopisa upravo pružanje lakog štiva i
zabave, jer su namenjeni opuštanju i čitanju u slobodno vreme, humor je bio sastavni element
sa mo jed nog od če ti ri ana li zi ra na ča so pi sa. To je po ma lo pa ra dok sal no, jer se upra vo u tim časopisima
naglašava značaj smeha za ljudsko zdravlje, uloga humora u partnerskim odnosima,
negovanje ličnog smisla za humor, nezavisno od rodnog identiteta ili rodne uloge. Poželjna oso-
121